Delo

ДВЛДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ ПА ПРИМОРЈУ 173 и ето готовог жељеног мпра. Али они тога не урадише, већ се сада па небратски начин освећују свијесним Бокељпма н на њнх кидишу. Најјаснији су нам сведок о томе задњи избори за далматински сабор. — 0 искреној љубави браће Хрвата на приморју показују се непрестано најбољи докази у Бокн, јер је Бока свему крива, пошто није хтјела да пристане на предлог задарски.“ Нн задарски Народнн Лист није био задовољан са нредлогом, које је штампало Ново Брпјеме. Тај му је предлог бно сувнше великодушан према Србима, и ако у њему пије било ништа ново. „Да!“ — писао је тада Народни Лист у 87. броју 1889. године — „споменута изјава признаје Србнма потпуну равноправност у свему и по свему, но уз признање с њихове стране државнога права заједничке домовине. Жао нам је што речена изјава није била јасннја у означењу тога права; јер је дала одмах повода браћи Србима, да то право назову правом Троједнице, а не хрватским. Да у таковом називу има знатне разлике, то свак лако може да разабере. Ми цијенимо са наше стране, да се Хрвати у залог споразума са Србима могу свега прво одрећи, него ли свога државно-правнога становишта, своје државне индивидуалности, то рецимо чисто, свог хрватског државног имена, барем у оквиру данашње Троједне Краљевине. — Није рећ, да ми ппјесмо за слогу са Србима, а тому смо дали доказа и лањским покушајем, којп ако је испао неповољно, није очито нашом кривњом, али право да кажемо, не желимо загрљаја, који нас души. Државни услов Хрватске, једини је, који јој може зајемчити не само самостални ноложај, него јој обезбиједитп ипдивидуалпн опстанак; одреку ли се Хрвати свога државно-правнога становишта, ма било у прилог коме, они ео 1рзо жртвују не само свој политички него и народни. А пошто хрватска мисао нма једнако право опстанка као и српска, што н сами Срби прнзнају; та мисао уз данашње околности једнно се равно може уздржати према српској уз њезин државно-правии услов, иначе морала би подлећи, морала би се знатно претопити по све у српску, јер без такова услова не бн се могла пи одржати, пи развијати уз опе околностп, које српској мисли, уобличеној у двије независне државице, дају маха и живота. Кад би се Хрватп одрекли свога државнога нмена, тада не би било потребе чекати, да свијест и будућност сама