Delo

188 Д Е Л 0 пута долазило и до оштрих сукоба.1 Сем тога, свештенство је енергично улагало протест противу краљевих наређењау колико су се она тицала брачне везе.1 2 Но све то, као год ни научне полемике, које су богослови водили са цивилистама и представницима натура.листичке школе није било у стању да очува црквено-судску власт како за грађанске предмете уопште тако ни у погледу брака. Без обзира иа сву строгост одредбе тридентског сабора, којом се бацала анатема на свакога, који би. тврдио да брачни нредмети не спадају у надлежност црквеног суда, државна власт у Француској ипакје поред свега тога задржала за се право законодавства и суда о брачним предметима. Овакав појам о браку она је изразила потпуно прво у револуционом законодавству, којнм је увела обавезни грађански брак. Услед ове пак основне измене самог облика по себи се разуме да је и правосуђе о брачним предметиМа од тада прешло у искључиву надлежност грађанског суда. Обавезни грађански брак, који је из Француске одмах већ (1875!) био уведен у Холанднји и Белгији3 (1796.), унет је иу Сос1е ст1. По кодексу Наполеоновом брак је признат за уговор и увршћен је у број уговора (соп!га1 с!е тапа§’е). На тај начин не само за Француску него и за Холандпју, Белгпју па од 1798. год. и за немачке провинције с леве стране Рајне4 онје био сасвим оцепљен од црквеног законодавства и постао чпсто грађанско-правни инстнтут. Религиозна церемонијалност у погледу закључивања брака остављена је нотпуној слободи савести супружника и моралном утицају црквеног ауторитета. Цео пак бракоразводни постуиак као год уопште суђење свих питања, која се тичу постојаља и важности брака спадали су у апсолутну надлежност грађанског суда.5 У Италнји је по примеру Француске после дужег колебања такође коначно усвојен грађанскн брак законом од 1866. год.'1 с том разликом од француског да грађански акт може и претходити црквеном венчању, а може и после венчања бити 1 К г 1 е с1 ђ е г § ор. зН. 8. 503. 2 Ш. 8. 505. 3 16. 8. 404 п 586. 4 1. с. 8. 594. 5 Вага/еШ, Ван Ећегесћ! тЦ АиозсМиез (1ез ећеНсћеп Уегто^епзгесћкз паећ с!ет Сос1е 1\'аро1еоп ип<1 с1ет ћасћзсћеп ЕапНгесШ, Наппоуег 1905. 8. 5. 0 РНеНћег^, ор. сН. 8. 611—637.