Delo

БГЛК II ИРАВОСУЂЕ 193 мацнје један од главних ирекора противу тадашњпх духовних судова уопште, поред неспремностн судија, сиорости њиховог рада, прекорачења круга надлежности, паводи се нарочитојош н глобљење. Па наравно „ни јурисдикција за брачне нредмете. ннје била поштеђена од ових злоупотреба, које су се овде по речпма Фридберга, још у толико јаче морале испољитн н имати веће значење у колнко се ствар тпче не само имовинских, већ и иородичпих правних односа“. II овде се, вели оп, могла применити Аланусова изрека: „Мпттиз утск, питтиз ге^паП питпшб 1трега1 11П1Уег818“.1 У таквом ето случају кад се констатује злоупотреба, држава је, мора се то прпзпати, пе само у праву да одузме дато овлашћење, већ шта више тако рећи приморана је да тражи начин, па који ће поузданнје обезбедити и загарантовати грађанска права својих поданнка. У осталом чак нп теорија о двојакој природг брака, која се више у заштиту иптереса цркве јавила у Фраицуској, ннје у стању била да створи убеђење о судском праву цркве за брачне предмете. У одбрану тога њеног права сами богословп су истицали учење да је брачни уговор материја тајне брака, па ирема томе, по њихову тумачењу,оважностии неважностн брачног уговора као особинама материје, која сачнњава једну тајну, само црква има право да суди. Алп њихови противници су протпву оваког објашњења износили много убедљпвијп разлог. Они с.у том приликом наводили за пример да вода п зејтпн такође иредстављају материју тајне крштења и јелеосвећења, па ипак састав воде п зејтина испитују хемичари п фнзнчарп као вештаци, а не црквени иредставпици. Исто тако, веле онп, и у питањнма о важности брачног уговора, као једног чпсто нравног иосла, који одговара закону, ако се он узме као матернја тајне брака, о његовој правилности и сагласностп са законом може бити меродавно мишљење само грађанског суда зато, што су у том институту стручна лица, која по свом познву, као год и други вештаци, најбоље могу ценити предмете своје струке. Она најбоље познају законе, баве се искључиво њима и умеју да пх правилно прнмењују. При свему томе ипак ннје за замерку пзражена жеља једног римокатоличког канопнсте: „да црква н држава увек једна другу имају у виду; црква да се обзпре на поједпне односе и потребе појединих држава, а лржава да ценн 1 Баз Кес1и с!ег ЕћеасћИевбипк, 8. 162 п 163. Дело, књ. 42. 13