Delo

192 Д Е Л 0 исто време имати облик и спољашњег, формалног суда (рго ?ого ех!егпо). Јер, на пример, епптимија коју би свештеник приликом исповести коме наложио, као и све друге мере, које поједини црквени старешина по свом јерархијском положају, па и цела црква може да употреби у циљу моралне поправке својих чланова, немају толику моћ да би биле у стању да регулишу потпуно брачне односе и у погледу приватних права супружника, нити оне могу имати снагу да изнуде извртење одлуке 'без помоћи принудних средстава, којима оиет само држава располаже. Средства, којима црква располаже, по својој природи недовољна су да би могла реализовати на пример одлуку о одвојеном животу парничара под некнм теретом; о материјалном издржавању невољне стране; о обостраним и специјалним правпма и дужностима супружника; о њиховим правима у погледу наслеђа и т. д. Само државној власти принада то право да цени и одлучује о правпим последпцама правних послова грађанске природе. Она је једнна у стању да нзнуди извршење одлуке, којом се регулишу поједина приватна права и дужности грађана. То управо и јесте главни њен цпљ. Но ово своје право држава може разуме се и на другог пренети. Па на основу таквог једног њеног овлашћења, као што нам историјски развитак правосуђа о браку показује, црква је н вршила дужност судске власти за брачне спорове кроз дуги низ векова. Међутим, и не упуштајући се у строго испптивање и оцену баш свих узрока, који су довели до овога расцена, ми можемо претпоставити да је један од тих могла бити и злоупотреба при суђењу од стране органа црквено-судске власти. У осталом, судећи по неким историјским податцпма изгледа да је то баш и био први и готово главнп повод целог овог новог учења о брачном нравосуђу на Западу. У неколико нам то сведоче и раније наведене речп из символичке књпге аугсбуршке веропсповестп. Говорећп о епискоиској судској власти за брачне предмете тамо се, као што смо већ виделн, између осталога вели: „а к о ј е не врше (епискони) како ваља, световна власт мора је узети на се и сама судитп да бн мпр био очуван“, из чега се може нретпоставнти да је већ бивало случајева, којп су и изазвали ову мотпвацнју. Но сем тога има н других доказа о злоупотребнма црквеннх органа при суђењу онога доба. Тако на пример у ноједпним т. зв. жалбама немачке народностп (Везсћ\\’егс1еп Јег Јетзсћеп МаВоп) из доба рефор-