Delo

198 Д Е Л 0 Били су усамљени, ограђени кућом и зидовима. Никога нико није гледао. Али већ сада у пролеће и у лето било је друкше, теже. Нарочито за њу Софку било је најтеже. И то зато шгоје дотадања усамљеност и повученост престајала. Што људи, живот почео би изван куће да излази и по улицама, по црквама, службама божјим, и по црквеним славама, саборима, и весељима и да се, заједно, измешани налазе. Па и то Софки није било зато тешко што она не би ваљда имала да је у најлепше обучена, или што би имала да се боји да ће тамо, пред којом другом, нарочито новим девојкама које би биле тек тада задевојчене први пут почеле са родитељима да излазе, па као све нове иривлачећи општу пажњу, да би онда њима Софка била као потиснута, бачена у позадину. То не. Унала је она да то не би било. Али зато што је све то било страно, друго, а не оно, њено, баш због тога јој је и све то било неугодно и тешко јој падало. Колико је пута она одозго, из оних соба на горњем спрату из њихне куће равнодушно, са потсмехом, гледала како разилазећи се или са сабора или из цркве где су биле не толико ради службе божје већ колико да се виде у новим, тек тада први пут обученим хаљинама, разилазе се кућама и пролазе поред њих. Нарочито млада, тушла, пуна и чиста лица Ната газда Миленкових, увек са маћехом и оцем. Она је била из ирвог брака а њен отац, истина у годинама, али још држећи, оженио се другом и то младом. Маћеха јој је пре личила на старију сестру. Самоје од ње била сувља и црнопурастија иобученау загаситије хаљине. Отац би ишао иза њих, насмејана лица, већ не у чакширама него у панталонама и капуту, завучених руку у џепове и ситним корацима, навек их прати гледајући впше у жену него у кћер. А она, кћер, Ната, сва срећна што је тако отац и маћеха свуда собом воде, уживајући у својим новнм хаљинама, једнако се окреће око себе да види да ли је сви гледају, таку младу, лепу, и на њој тако раскошно одело. Тако исто и више њих. У истој улици су кћери Тешка Самарџије. Њих четворо, све једна другу сустигле асамоједан брат. Истина да су им отац и мати били још сељаци, тек од скора из села се доселили, али обогативши се, њихна деца, нарочито кћери, брзо изиђоше на глас. Све у једнака одела обучене, већином лака, танка и у отвореним бојама. Лица и очпју нежних, кадпфених, да нико не би помислио да су то кћери њихове,