Delo

И Е Ч II С Т А К Р В 197 внсоких зидова, сиђе доле. Чисто са страхом, као грабећи док је још видела и дапа, затвори врата од опе велике собе. У саму собу, није смела да уђе јер тамо, у крај собе, око долапа, већ је било мрака. II када и кујну затвори, осети се чисто слободна. Још једном оде до капије и пошто се понова уверп да јр заиста затворена поче се враћати мало умиренија п сталоженија. Вече је било све свежије, мокрије. Горе у ваздуху ннчега ннје бпло. Ишчистило се. II она враћајући се од каније, пролазећи поред бунара као увек при таквим вечерима кад би бпла и тако сама, затворена, поче осећати иеку драж. II то драж у покретима нлећа, половине. Намрштпвшп се, само што промуца као стресајући се: — Хм! II љутито бежећи од саме себе, оде горе. Седе, спусти се међ јастуке све више и јаче памрштепнја п узрујанија све због тога, на саму себе, што ето опа ппкада не може да буде као остале, као све друге. Што, зпала је, да би да је доле у дворншту остала одмах почело да је одузима оно „њено“. Да ће, ма да јој је сада мати па гробљу, кроз неколико дана ускрс и цела ова недеља страсна и плачна када човек не треба пи да се насмеје — ипак, ипак поред тога што би знала да је грех, ваљда услед ове самоће, одм-х пспредње почети, онако у предвечерју, башта *да се њиха, да шушти п њу сЈаму да све више обузимају тп осећаји, та драж, то миље, голицавост. II што је највише наљутн, узруја да све на лречац прекину н побеже горе то је што је знала: да ће то ш; л вечерас почело свејаче, све веће, несноснпје биватп. Не 1; нати где јој је глава. По некад, парочито у летњпм ноћима I ће као луда ићи. Зими и које како. Лакше се подносн. Деле зим< говучепост. Ретко се одлази н излази. По кад кад ако би ма р отишла горе, у родбипу, па н то брзо, па кратко време, тек да се види. Одмах би се враћала јер зна даје Софка сама и да по зкмине може тако лако н брзо као летн, ако јој што или ко затреба, да оде у комшилук и то нађе или зове кога. Плн једнно кад би зими настали иразници: Божић п другп благи дани, па се мора услед дочека гостију, истина све из родбпне и из најближег комшилука, алн тек ипак да се човек облачи и као нојављује у живот. Док је остале целе зиме бнло сасвим лакше.