Delo

200 Д Е Л 0 би се отуда бат или трчање, бежање неких које би гонила полиција или одвођење пијаних и избијених. Већ трећег дана, и то после ручка, изашле би њих две; Софка као увек, ако не баш у новом, тек сада сашивеном оделу, али ипак скупоценом. И увек. од њене матере по неколико дана нарочито измишљавање, кројење и дотеривање било неког миптана, било плетење косе. Нарочито кићење цвећем да би се Софка свакада одликовала од ос^алих. Не што би то било толико лепо колико би било укусно и ново. На порти црквеној, кроз гужву, метеж улазиле би њих две. Једва би чекале да прођу тај ред који је био закрчен с обе стране тезгама, асталима пуним лимунова, помаранџи, колачима, зашећераних вода н бозе и што пре да дођу испред самецркве, где су главна врата и где ниже н више њих већ су биле поређане, начетане и гушиле се од тескобе из првих кућа жене, девојке и где је од увек и њима тамо било место. Радосно дочекивање од свих њих, нарочито од познаница (а њих су већ све знале) све су се помицале да им начине места здравећи се, а највпше са њеном матером: Оди, оди Тодоро! — говориле би старије од њене матере као храбрећи је. Млађе жене од матере јој љубећи је у руку већ су је топлије и усрдније поздрављале: — Како си снашке? Шта радиш? Око Софке обичпо почеле би млађе девојчице да се врзу, да умиљавају дивећп јој се, загледајућије и запиткујући је за сваки део одела. — Од чега ти је ово, лале? Како је ово лепо! Кад си ово правила? Софка је највише те девојчице п волела док друге, веће, девојке у годинама* које су се сматрале да ако нису од ње лепше, а оно да су равне њој, оне би према Софки само окретале главе, н кратко, суво, јављале јој се. — Како си, Софке? И опда настало би стојање и гледање сабора. Свет би нз вароши све више притицао. Пролазећи овамо норедрвих, поред главннх врата цркве одлазио би и нудио се доле, иза цркве где је била ширина, где су играла кола, свирање свирке и где је нарочито за те пгре сва трава била, која се целог пролећа неговала, тада тамо и свуда око цркве покошена да би се, по