Delo

ТРАГЕДИЈА — X. Хајне 1 Бежи са мном, буд’ ми жена, Почини на срцу мом. Оно ти је у туђини Отаџбина, очев дом. Не пођеш ли, ја смрт чекам, А теби ће бити знај, Остављеној, напуштеној, И дом очев туђи крај. 2 Изнад њена гроба лппа гране шпри, Ту певају птице, поветарац пири. Испод лине седе, сред зелена сага, Млад млинарски слуга и његова драга. Ветрови дувају час више, час мање, Слатко је и тужно птичнје певање. Заљубљени ћуте, она гледа њега, Обадвоје плачу, не знају због чега. 3 Нала слана у нролећњој ноћи, Дарпвала пежне плаве цветке, Сад су они увели и суви.