Delo

212 Д Е Л 0 с покривачима што допираху до земље, кочијаш сав у црној одећи с белом власуљом и бичем задевеним у седиште. Па онда су били многи венци од цвећа црвена, жута, плава с атлазним тракама које су висиле и на којима се између набора виђаху речи исписане златом. Баш у средини, да би мама боље видела, била је кпта белог цвећа, Лалиног и Лилиног. Иза кола је ишла дуга поворка света; било је ту чак и баба, које су носиле у рукама погашене свеће, а ишла су и кола у којима не бејаше ннкога. Штета што још није била и банда! Лила и Лала почеше да осећају глад, али у другим собама не чујаше се ни жива душа. После толиког лома беше се вратио мир. Читава два дана била је кућа пуна света, лампе су гореле сву ноћ и огроман иосао владао је у салону, у кујни и у соби у којој лежаше мама, обучена у белу свилу као каква млада, с две упаљене свеће са стране и цвећем расутим по ногама, по грудима и по коси. Оставили су је да спава онако крај отворених прозора, њу којој је увек било хладно. Беху дошле тетка Адела и тетка Карлота, које нису никако стале н које су зап«»ведале служавци да ради те ово те оно као да су оне газдарице, докле је тата ходао тамо амо као луд, улазно и излазио, стискао руку свету уз речи: „хвала, хвала“, а ни за часак се није осврнуо на своје девојчице, нити нх посадио на крило, даимкликне: хоп, хоп! .. Чнннло се да је тата постао други човек, стар, веома стар. Тетке су довеле Лалу и Лнлу до маме која је још једнако сиавала између упаљених свећа и крај отворепих прозора. Рекле су им да клекпу крај постеље, склопиле им руке, а за тим су им шапутале молитве, које су оне понављале, а које су биле мало друкчије но оне што су их свако вече читале за дедину и бабину душу као и за душе свих оннх покојнпка који чекају да их пусте у рај. Полако сиђоше Лала и Лила с постељице н опако у кошуљицама, голишаве, стадоше ходати по соби п доводптн у ред своје играчке, кујну са шпоретом, тигање, шериење н бакрачиће од правог бакра, дрвеће за грађевине, сиво магаренце што креће главом п вуче колица... II Лали паде на ум једна мисао: да приредп спровод лутки без руке. Положн је на колица, покрп је црном кецељом с црвепим порубом и иза кола наниза војнике од коситра; Лила је морала да буде кочнјаш и