Delo

250 Д Е Л 0 према којима су они лично имали повјерења. Нијесу гледали на јавно мнијење и на парламентарну већину. Нови Краљ ослања се на државу и води рачуна о жељама народа. Истина, политичко наображење земље, гдјејевећина народа неписмена, не може да буде високо. Али, свакако, данашња парламентарна већина у Београду одговара правом стању ствари. Уређене су државне финансије строгом и постојаном економијом. Пређашње расипање било би довело земљу до банкротсва. Од године 1881. до 1895. Србија се задужила за више од 362 милиона динара, од којих није примила него само 260 милиона. Автономна администрација монопола, која је установљена 1895. године, мало је помогла, да поправп државне финансије. Трговински уговор између Србије и Аустро-Угарске свршавао је годином 1905. Пашић и другови му, од када су дошли на владу, спремали су се да обнове тај уговор. У исто доба одлучили су да ослободе своју земљу, колико узмогну, од притиска Аустрије и Угарске. Радикална политика у Србији значи: у унутрашњости владати уставно и подићи економске односе; у спољашњим приликама независност према Бечу и Будимпешти, сокољење свих Срба, који живе ван краљевине и настојање, да се што јаче међу собом приближе све земље словенског језика и расе. Потајно, ланске годпне отпочела је дипломатска борба, која је по Европи тражила помоћи, да се отме економском и политичком притиску сусједне АустроУгарске. Државници Србије нађоше први одјек у Софији. У декембру 1905. Европа је чула, да су Србија и Бугарска углавиле царински савез. Та вијест није била по вољи Аустрији. Јака свеза трију словенских држава на Балкану, Бугарске, Србнје и Црне Горе, не би се допала Бечу. На тај начин, на југу Дунава и Саве створио би се јаки отпор аустро-угарском уплнву на Балкану и пемачком продирању пут Егејског Мора. На овако јасан доказ словенског договора, Аустро-Угарска одговорила је пзјавом, у којој је енергично протестовала против тог царпнског савеза и отворено рекла, да неће обновити, трговпнски уговор са Србијом, већ да ће затворити границу свим производима Србије, ако се коначно углави царпнска свеза. Влада у Београду одговорила је мирно, достојанствено и одлучно, пружајући руку измирења, али без икаквог попуштања у својим