Delo
X Р 0 П И К А 249 и прибјежишта у Аустро-Угарској. Свргпути краљеви тамо су добро иримљени и заштићепи. Политички осуђеници слободно су жпвјели у Аустро-Угарској. На тај начин продужавала се анархија у Србији великом користи аустриских интереса. Чудновати дух и карактер Краља Мплана није се томе противио. Он је врло радо испуњавао жеље аустро-угарске владе. Чињало се, као да је извјеспо, да је Краљ Милан год. 1882. углавио са Аустро-Угарском уговор, којим му је Аустро-Угарска гарантовала краљевнну и династију. Као уздарје за то, АустроУгарска добила је овлаштење, да преко Србпје својом војском иде у Македонију и у Солун, кад се нојави згодна прилика, да тамо уреди иесређене одпосе. Жеља младога краља Александра, да буде потпуно неодвисан, није да није имала свог утицаја у повратку Краља Милана 1898. год. и у трагедији 11. јуна 1903. Краљ Петар дошао је на пријесто пристајањем и помоћу Беча, али без евентуалних намјера не живи у Будимиешти незаконитн син Краља Милана. Чињело се, да сав нолитички жнвот и државни организам Србије морају да остану под тешким притиском Аустро-Угарске. Војска Србпје није могла ни снијевати, да зарати са аустроугарском војском, која је Србију са свих страна затворила у велико војничко гнијездо. У Босни, у Херцеговини п у Новоназарском Санџаку Аустро-Угарска држи своју војску. У Скопљу аустро-угарски офпцирп подучавају и реорганизују турску жаидармернју. Гвозденн обруч нритискује Србију, а да не може рачупати нн на чију номоћ, особито од када су догађаји на Далеком Пстоку и унутрашњи немири натјерали Русију, да се мање брпне за Балканско Полуострово. По свему се, дакле, чињело, да се мала краљевина мора покоравати захтјевима свог моћног сусједа. Било је тешко искуство и од год. 1896. Иолитнчке потешкоће доведоше до економских неприлика и нрекпдања трговннских односа. Србија је брзо осјетила тешке пошљедице тих догађаја. Тешким жртвама успоставила је поново трговинске односе са Аустро-Угарском. Србпја је, по свом незгодном географском иоложају и по врсти њеног економског живота, била осуђена да живи, како је хтјела Аустро-Угарска. Долазак краља Петра, и ако је било тешких препрјека, дао је нови правац владању и нолитнчком жпвоту у Србији. Монархија је престала да буде персонална, а постала јеуставна. Краљ Милан и Краљ Александар узималн су за министре људе,