Delo

420 Д Е Л О је ускоро то добро служило за подсмех целој околини. Мужа,. који је једно време, био очаран својом женом, пробуди из очараности тај подсмех. Баш у то време пожар, о коме су злн језици много говорили по околини, уништи сву њихову имаовину. Шта да се ради? Отац није имао пара да сагради друге зграде, а нико му не би ни узајмио. Жена га посаветује да потражи од једног фабриканта, њеног „пријатеља из младости“. Муж та учини и, на велико своје изненађење, доби новац без интереса. Фабрикант тај био је љубавник њене мајке, те је отуда и чинпо услуге. Даље боје је у Јулијиној породицп све су црње и црње, и толико црне да јој је отац помишљао н на самоубиство. Јулија је, као и њена мајка мрзела људе, „али, кад дође слабост — пфуј!“ она мора да их заволи. У Јулији, као што се види, има у довољној количини „нечисте крви“. Требало је само довестп је у прилике да проради. Њих је било и сувише: гроф није у кући, Ивањска је ноћ с весељем и вином; веридба је пре четрнаест дана покварена: живци који су очекивали да се засите још су више напрегнути и гладни страсти. Њено је тело пуно чежње за страшћу, њени препуни живци кадри су да је баце у наручја првога кога сретне. Страст је то која не да разуму да дође до речи, страст која би и једну нормалну, здраву, једну „крин-девојку“ довела до вртоглавпце, до грчење и трзаја, до дрхтања доње усне и снажног ударања слепоочнпца, до стања кад се нокти забадају у месо и косе чупају. Па онда: Жан је и здрав, и млад, и леп, и само он и нико више; а после Жан и није обичан лакеј: умешан је, добар љубавник, био је по првим швајцарским хотелима н ту научио фрапцускн, одлазећи у позориште са својим господарима научио се је многим изразима отменога света н умео на згодно место да пх употреби, и тако даље. Довољно разлога, дакле, па и сувише. II с десет пута мање разлога долази се до истих резултата. Роз! 1'ез1ит: Излази из собе Јулнја Госпође Лидије Јаворскаје: у очима с једне стране, умиру последњн трзајн задовоњене страсти; с друге стране, савест нема друга посла но се буни, почиње да ради. Око које је отишло у собу страшћу запаљено, дивљачко као у газеле, вратило је се скоро угашено, заморено. У покрету, у ставу, у изразу лица, у бледим, мало мало отвореним, хнстеричним уснама: тај исти пзраз. Али све више трне, све се више гаси, све више залази страст, а почиње да се помаља досадна савест због „чињене ствари“. Ту је борбу,.