Delo

Д Е Л 0 36 венског гледишта. Имамо виши циљ пред очима, колико се тиче јавнијех посала у нашој земљи, колико се тиче у опште нашега народа и његове будућности. Ако је Хрватима до њега стало, ми им нећемо сметати, него ћемо се с њима наћи на једном путу. У то име можемо заборавити многе л>уте ударце. „Низ наше Прпморје много се претресало питање слоге између Срба и Хрвата од овога љета до данас. То је лијепа појава. Ако се пак питање на много страна одбило с правог пута, ми нијесмо криви нити смо дали узрока икаквом кривом тумачењу. На жалост, прошлост политичког живота у Далмацији има много црнијех пјега, а многи људи ваљда по свом искуству примају гласове за готове чнне, а ове одмах тумаче на свој начпн. Морамо жалити и ту прошлост и такве људе. „У самој ствари, колико се озбиљнијех струјатиче, акоје било велике и разумљиве противности споразуму са хрватском странком, било је и мнијења мекшијех. Многи су разлагали, да би на предлоге хрватске странке требало истакнути друге предлоге. Не треба износити разлоге, који су наш клуб одвратили од тога корака. Достаје напоменути један: одговором српскога клуба није пресјечен пут, дочим би се у садашњијем околностима могла заплести ствар наглијем преговорима. „Народни Лист само је забележио, да је наш одбор дао одговор, забиљежио је само, да наш одбор не прихваћа понуђени писмени уговор. Он јавља у исто доба састанак хрватског клуба, који ће се и овијем одговором бавити. Сваки закључак хрватског клуба ми спокојно чекамо. Ако се хрватски клуб отресе тјесногрудијех обзира на своје садашње околности, ако иогледа на младост народне странке у Далмацији и с ње полети к будућности, ако хрватски клуб прозре наше жеље и мисли, како се у нама зачињу, а још не изговарају, ми ћемо се радовати. „Што се 1)а1та1е тиче, ми му можемо без зависти пустити, да се тјеши својом иремудрости. Благо њему, кад сједи на Јупитерову кољепу и судбипом располаже. Али нека ни он пе превиђа неке чињенице данашње. Само по садашњости може се озбпљно прорицати будућност.“ „Као што се види, овога пута пије дошло до измирења Срба и Хрвата на Приморју. Нпје ни могло да дође. Нијесу се ни смјели измирити. И ако у њиховпм изјавама пема говора о Србима у Хрватској п Славонији, на ни о Босни н Херце-