Delo

КРИТИКА II БПБЈШОГРЛфНЈА 431 Они слепо верују, у веровању очпјавају, у очајању умпруч од глади цркавају, своју децу голу и босу под ведрпм небом остављају Насупрот овоме пауиеризму католичког дела народа Настић пзносп огромно богатство врхбосанског надбискупа Штадлера. Управо цела ова брошура п садржи разне податке и документе, из које се јасно видн морал и световпо-хришћапско уверење највишег иредставнпка католицизма у Босни. Имање Д-р Јосипа Штадлера, данашњег надбискупа врхбосанског, износи данас само у кућама 1,500.000 круна, п ако је он син једне сиромашне јеврејске породице, од које није могао наследити ништа. Но поред гога он „троши силан новац, улаже у пароброде, у шуме, у разна трговачка и шпекулантска предузећа; баца стотпне и хиљаде на католичку пропаганду, на тзв. ширење царства Исусова у Босни и Херцеговини". Писац ове брошуре се постарао да пронађе и публикује неколико аутептичних нисама разних като.шчких страних Фондова за пропаганду вере, из којих се може вндети само један мали део новчаних извора носилаца босанског католицизма. Католички врховни пастир у Босни прима новце из Рима, Париза, Лијона, Беча, Салцбурга, Минхена и Берлина, и то сталне годишње суме. Тај новац употребљава се мањим делом за куповину кога новог верског присталице а већином да се католицизам матернјално учврсти и осигура, као независна чињенпца. у окупираним земљама. Али те јавне и још више тајне „потпоре*, које се чине католичком клиру за „верске сврхе“, најстрожије су забрањене осталим двема верама у Босни. Сваки онај мухамедаиац или православни. на кога би се само носумњало да прима макар и пајмњу помоћ за какав опустели манастир, оптужује се за издајство. Зато Настић с правом примећује: „То није ни мудро а камо ли право. Кад се .могу за католике новци трнити из Италије, Француске и Немачке. које према Аустрији воде од увек двоструку нолитику, зашто се не би православним допустило, да ишту и примају новац из Русије, кад је Русија увек била „вераи савезник“ Аустријип?! Ми захтевамо с правом једнаку меру за све: или да не сме ни једна конФеенја нримати нована са стране, или да смеју све“. У одељку „Надбискуп шпекулант“ писац именујс најразличнија чисто привредна предузећа, у којима је Штадлер главнн акцпонар са лнчностима, које ничега заједничког са ма којом вером немају. У вези с тнм стоји нечувена експлоатација, коју заступник католичкога бога у Босни врши над оном сиротиљом, која је осуђена да у његовим предузећима зарађује себи хлеба. Има у овим подвизи.ма н таквих ствари, које су обичним лицима законом забрањене: над-