Delo

42 Д Е Л 0 муж, ефенди-Мпта, иреко њега поручно и наредцо јој. А.Софка опет оде у кујну, да Арнаутину скува кафу. Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му.јаче одскочи она пруга око вилица и чела која показиваше докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича. Ретко је у матер гледао, већ једнако у своја колена п своје јаке жилаве ноге с дебелим, дугим чарапама, од кострети. Софка по његову гласу видела је да је био као љут. II знала је зашта. II он као п сви гласници које отац шаље, мисле да ће, када дођу овамо код њих, сигурно затећи јој мајку, њу, Софку и целу кућу онако, као сваку кућу без домаћина, мало сиротнију, и јаднију. И зато да ће требати да њега, ефенди Миту, навлаш пред њима грде, кажу: како п он, тамо у Турској, не живи боље, и тиме им даду као неке накнаде, утеше их. А оно, ето, преваре се. Ето прво видео њу, Софку, па и матер која, ма да је била превалпла четрдесету, ипак је још нзгледала млада, свежа, Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли. Истина, да има мало бора око очију п уста, али се оне и не познају, већ неосетно се губе у свежини облог јој и као млеко нежног лица. И још овако у свакидашњем оделу, па како лепо обучена. У полусвиленој кошуљи, у шалварама од јум-баеме, које само прве, нај-богатије носе, а остале тек једном ако у животу имају да понесу. Па како стоји смерно п како бојажљиво распитује о своме „човеку“, мужу. II чнсто грдећи себе што није знала да ће он послатн кога, још мање што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да му то да. Него она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео, и то још по слузи. II када Арнаутин још виде тамо где је Софка кувала кафу: како отуда, пз тамне, широке кујне одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије. А. још када виде целу кућу. Нза куће дугачке нолегле амбарове, а до њега где он седи, сухе степепице, које воде на горњи бој. Тамо до зида старп шан-дуд са рачвастим, кожастим стаблом и мрким великим, сочним лишћем; па ту одмах до капије бињекташ. Пстина, иропао у земљу, али му се још блешти његово мраморно теме према сунцу... II заиста као да је све то силно утицало на Арнаутина, јер тек што саслуша пзвпњења Софкипе матере брзо, на велпке гутљаје, посрка кафу, диже се журпо и пође — и то ие среднном калдрме, већ крајем, као да је не унрља, говорећп: