Delo

НЕЧИСТА КРВ 47 — „Тетко, врући! Трн за двајесет нара! А сељанке беже, склањају се час од њих, час стреггећн, да нх ие прегазе коњн ппјаних сељака, којп иред сваком механом испијају оканице внна. Пз недара пм нсиадају стварп што су накуиовали и попелн својпма у село. Пошто испнју почну да јуре, газећн све пспред себе. Нарочпто цигане и циганке. Цнганке у новим, жутпм шамијама, старнм аитеријама беже нспред њих и, као да их умплостпве, окрећу се к њима н смешећи се поннзно их моле: — „Немој, газда! Аман, газда! — „Ђид бре! — кркљају они. Коњи им се проппњу а оне, смртпо уплашене, појуре на ма коју страну, било у којн дућан нли канију, да се еакрију. II тако све као у неком бесу, заједно са праишном, гужвом, губп се п разилази с пазара. Па п Ката се узрујала. Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама што ће се поситп на гробље п стала испред капије. Метпула корпу на главу те јој свплен пешкир који је нребачен нреко корпе, својим крајевима заклонио целу главу и стала на каиију и ваљда узрујана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навпрује. — Ајде, снашке; већ сав свет оде на гробље! II запста кроз капиџике, сноредне улпце, где нема метежа чуло се како иду. жепе, старке и слуге ка гробљу. Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Ајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора? — Није, није. Сад ће; — одговара им Магда, тупкајући папучама. Софка је у том матер намештала. Нпсто н < 'офки мило, што јој је мати, у тој свиленој антернји, лакованим папучама, скупоценом загаситом колпчету, које јој тако топло н приппвено стоји око половине, дошла тако лепа и свежа. Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажено а уста топлија. Пошто матери лено веза шамију, да јој једрп образи н овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, сиђе заједно и она с њоме и испратп је до каппје. За тим се Софка вратн. Затвори капију. Сунце се губило. Онај пређашњи жагор нз чаршије, са пазара, иолако је нестајао.