Delo

0 СРПСКО-Ј ЦРКВЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ 57 ређене са претходппм, представљају аасебпу целину, то их мн увршћујемо у други период, који траје од Лазара до пропастн државне незавнспости. На њима се тако јасно испол>ују утицаји Истока, да једпа — Каленић — унраво очарава својом арабљанско-мухамедапском декорацијом. Норед трнконхнјалног тица и лука иа шиљак, источњачког је порекла н карактер ц|*локуппе бујне орнаментпке, која је врло ретко иластично изражена, тј. није профилисана са већим испадом, но стоји готовп у истој равни с одговарајућим грађевинским детаљом. Све ове појаве ннсу ни случајне ни безузрочне. Време, у које поникоше ови последњи сведоцн нросвећености и господства српског, беше политичкн јако узнемирено. Срнска дрихава, паду склона, и не нашавшн тра/кене заштите на Западу, наерила се више према Истоку. Српска принцеза, Оливера, иостаје султанија; а брат јој —■. један од највећих ритера свога доба, мудри деспот Стеван Високи — ствара нританијон сриске просвете у 1’есавн и бори се као савезник Бајазитов на Истоку. Томе треба додатп и тешњу везу с Атосом, која је очврсла носле измирења наше цркве и цариградске патријаршије, и духовне додире са манастприма на Синају. Ово нриближавање Истоку не онажа се у то доба само код Срба,- него и на целом Балканском Полуострву. и означава због тога један важан културно-политички момепат у историји балканских народа. Нознато је да су за владе Јов;ша Палеолога, а и пре њега, вршене истовремено нз Цариграда и Рнма агитације за поновпу унију између нсточне и занадне цркве. Тиме се, до душе, успело да се још по којн елемепат западне културе дотури на Балкан, али .је рад на унији изазвао огорчен отпор у редовима свештепства н по манастирима источне цркве на Балканском Нолуострву. Незадовољство и страх од ње допрнпеше, да се балкански Словени. а првенствено Срби, још јаче приљубе Византијп н Пстоку, отварајући на тај начин врата утпцајпма њихове културе. Псточњачки елементи, који су продирали кроз та пространа н судбоносна врата, не испољавају се тако еклатантно нп у једној лпка част за нас, нарочпто кад нам је указује тако угледан научар. као шт> је Кондаков; алп бпће да тај утицај није архитектопо-стплске прпроде, веп утнцај доброга прпмера, којп су културнп српскп владаоцп пружалн поднзањем многих цркава (0 маћедонској експедпцпјп вид. „Впзантијскн Времењпк“, књ. VIII, св. 3—4 п „Иеторическп Вјестњпк1* 1901, св. за мај).