Delo

ОДНОСН КАРА-ЂОРТ.КВИ II МНЛОШЕВН 11 правидп, да he их нагнати и протпв њих. иоелатп војеку не само од верних јој Турака, него п војеку другпх народа. Дахије, кад то еазнају, да бн еиречпли поновну жалбу п отпор у земљи, поубпјају већп део виђених угледних и од утицаја Срба. То евнрепо гањање п крвавп покољ, који је отпочет јануара 1804. године, распламтело је Србе на освету, те се заједно са туреким спахијама, наоружани одупреше зулуму дахпја. II ако спахије нису лично улазилп у борбу, ипак је то бнла за Србе драгоцена уелуга, јер је такво њихово понашање учинило да је отнор Срба хришћана пред Портом нзгледао оправдан. Тада је наетупила бојазан да дахпје погпомогнути од Пазваногла п Крџалија, не победе побуњене Србе, који су бнлн елабо наоружанп немајућн ни једнога топа, а врло мало. муниције. Пнеилантпје им је, сазнавшп за њпхову невољу, послао пушака, муннције и два тоиа и у исто време заузпмао се у Цариграду за Србе, бранећн их, и, ма да ннје успео да сам покери дахије, ппак је успео да еама Порта узме пннцпјативу, те да се дигне против дахија. Услед тога би наређено нз Цариграда Бећир-паши босанском да се еа с-вом снлом днгне и „поврати мпр у Србијп, истребљујући дахије", али Срби пре долас-ка Бећпр-паше успеше да победе п унишге с-воје протнвнике надчовечном храброшћу и јунаштвом. После четворомесечне борбе загосподаршпе Србп већпм делом п запденнше доста оружја. Поносити својим првим успесима, Кара-Ђорђе се организовао потнуно војнички, н у њему се распламтела идеја о потпуном ослобођењу п независностп Србпје од Турске. Свеска II, страна 35. Русија је из далека тражпла српски покрет и потпомагала уплив којн је уживала на Пстоку. Срби су тражили њену протекцију. За то се сабере скушптина српекнх војвода да ее. договоре н реше о том знаменитом пптању. Кара - Ђорђе, као поглавар и најзначајнији у српском народу, удешавао је своје држање по еаветпма Ппсилантиа п нагињао је, и ако је ос-тао у мањпнп, да се протекцнја не тражп од Руепје, већ од Ауетрије, која је сматрана као мање опас-на. S след тога решено је да се тражи покровитељство од оба двора, а тако 1804 године августа меееца, представницп Србије пошли су у Петроград.