Delo

16 Д Е Л 0 новника у Цариграду, нашнм предетавншџша, а еем тога да Ваша Светдост буде тако добра ге да према садржини пиема, иише, с познатом мудрошћу Ваше Светлоети Портп, височајшег Султана, све што буде нашла за мудро п умесно. Ваша Светлост види да страдамо од бездушних непријател>а, за то нека благоизволи Ваша Светлост и нареди Својпм чиновнидима у Цдриграду да, без одлагања, нредаду ову нашу молбу нашпм предетавницима, који ее налазе у престонпцн п потпомогну једнодушну нашу жељу. Нека Ваша Светлост удостоји иропратитп нашу молбу од своје сгране пресветлом Султану, а наши ће представници, по могућс-тву, припомоћи, да се без одлагања, наша сгвар оконча. Ослањајући се на Високу доброту Ваше Светлостн, остајемо са неогранпченим попгговањем 8. јула 1805. год. у српском бојвом логору. Кара-Ђорђе Паулици .... СтеФановмк Сима Марновић Милоје (и други). Свеска II, страна 37, 38. Није бнло нпкакве сумње, да he с-ве ерпске захтеве нспунпти Порта, али што се тпче потпуне независности Срба, судећи по свнма знацпма, није се, за неко време, о остварењу смело нн помишљати. С јееени 1805 годнне, почелп су значајни покрети на Западу. Пруска је закључила савез са Аустрпјом тврдо држећн да ће букнути општи рат и да се нрпб.шжује време ослобођења хршпћанских народа на Истоку. Ипсиланти је предвиђао то и ннје хтео да се Србија, која му беше најглавнлји иомагач у извршењу његове замнсли, затекне поравнана са Турском, те је саветовао поглаварнма Србије, којн су знали за његове планове, да иоред осталих захтева, траже да се.градоцн у Србији, у којима беше турска иосада, напусте и иредаду Србнма. Порта је енергпчно одбијала тај захтев, јер су ти градови према с-еверу билн закриље отоманске царевине, те јој није било могућно да псте преда једном хршпћанском народу. Врло је чудновато да се и с*ам руски министар иностраних дела протпвпо томе захтеву, па је пгга впше тражио од сриеких пзаеланпка да се тога захтева одрекну.