Delo

410 Д Е Л 0 — Јежи! Што ти питаш мене за савет? Па ти си бољи и племенитији! Спасавај тога непријатеља — спасавај! Гжимала се насмеја од радости. Потписа меницу брзо и пољуби сестру. — Видећеш да he ово још бити сјајан посао! — узвикну излазећи. Габриња се тужно насмеши. Познавала је она добро смех Гжималин и знала је да је овај човек можда већ и сад предвиђао фаталне последице свога пожртвовања. Није био лакомпслен нити је био тако осетљив да подлеже моментаним утисцима, и ако је, мож'да, тако изгледао; али је имао пожртвовања без граннца, а дужностн је своје тако вршио, да се сваки дивио. Он није видео људе, није за њих радио нити је ишта од њих тражио. Он је радио за идеју, за себе самог!... . Зврјање кола објавило је одлазак госта. Домаћнца се нашла увређена што није остао на вечеру, и врло кисела лица седе за сто. Наравно, њено се нерасположење обично изливало на мужа, којн је слушао и трпео. као што трпе врло добри н стрпљиви људи досађивања од стране бића слабих и духовно и физички. Нападала је беду, коју овде подноси, на рђавог кувара и неудобност, и на хиљаду кућевних непријатности, недостојних да се спомињу. Слуге, које је мењала сваких пет шест месеци, никад јој ни у чему нису могле угодити: муж је био томе крив. Јелојој није бивало укусно: муж је био томе крив. Кнежева је иосета пробудила код ње ваздан захтева. Захтевала је да се кућа сасвим обнови, нов намештај, ливреисану цослугу. Претила је да такво понпжавање не мисли дуго трпети. Све је то говорила тихим и тужннм тоном невине мученнце. Гжимала је одговарао благо, паћенички. Обећавао је да ће учинити све што може, само да је задовољи; молио је, да се не дражи чим било; чак се два трипут и насмешио и нашалио. Габриела је ћутала, сажаљевајући брата из дубине душе. Сећала се да је ова жена пре три године обожавала мужа, што. је ослободио маћехе и домаћих недаћа, што је њу, Koia га је веома волела и која је мучена у нородици, заштитио, пожалио и — довео у своју кућу као домаћицу.