Delo

416 Д Е Л 0 стојало. Традиције енглеске литературе показале су се у том питању много правилније но најдосетљивије новотарије. При том огроман бијографски матернјал, читава хрпа несумњивих, аутентичних докумената које је скупио и једнако скупља Сидни Ли (Sidney Lee), којему захваљујемо најпотпунију, најисцрпнију бијографију Шекспирову изашлу прво у колосалном „бијографском речнику“ „Нацијоналној Бијографији" (National Biography) па отуд засебно и проширено у књигу оштампано (London, 98) — није допуштало да на енглеском земљишту ма која од бесмислених хипотеза о аутору Шекспирових драма, ма и за час нађе хране. Зар данас се позитивно може тврдптн да се о Шексппру аутентично зна много више но скоро и о једном од његових великих драмских савременика, и ако је не један од њих завредио и ради самог себе а и због тога што је савременик Шекспиров да се о њему много, пли бар доста зна. Једна иронија судбине је хтеда да и код Немаца, који су дали Шекспира светској литератури, све те бесмислене хипотезе нађу чак и озбиљнијих прнсталица. Сам бивши универзитетски професор Кертинг колебао се неко време, и у последњем издању своје „Историје енгл. литературе“ више но само допушта питање о ауторству Шекспирову. (р. 236). Крајем прошле године пак други један немачки писац „Псторије енгл. литературе“ Карл-Блајбтрај, и ако је одустао од Бекна, не верује у ауторство Шексиирово, но приписује његове драме једном са свим ново пронађепом Шекспнру лорду Ратленду, за којега се зна да је био пријатељ и мецена Шекспиров. Због такнх нојава пије чудо да су и ауторитети немачке шекспирологије морали устати у одбрану Шекспира, као професор бечке универзе Ј. Шипер, у својој књизн „Der Bacon - Bocillus, t'ur Kritik der Bacon-Shakspeare-Frage, Wien 1896. Да ce тако што могло уопште догодити кривица је много и до саме немачке шекспирологије. Нигде се није толико нретеривало у хвали Шекспира као код Немаца. Он је за њпх био алфа и омега драмске књижевности, његова техннка савршепа, његово знање огромно, изнадљудско. У алманаху џемачког Шекснирова Друштва излазили су чланци, који су више личили набајке о свестраности Шекспирова ума. Његово правничко, медицинско, теолошко, морнарско — у опште свако могућно знање престављано је као чудновато, ненадмашно. Још у Брандесовцј* масивној књизи о Шексинру, која је у осталом но новини идеја,