Delo

П Л А В II 43 брима отпочеше пожари и буне. Али магнат о пожарнма нпје бринуо, а нротив буна су предузимане енергичне мере. Доведени су Немци за пољске радове; Пољацима је отказано. Кнез је тек понешто о томе знао. Потписпвао је само готове предлоге у означено за то време. Потписивао је и за један тренутак слушао настојнпка — било му је све досадно и зевао је, не мучећи се да мисли. Ретке његове наредбе извршаване су одмах, новаца је било као воде; Бутнер је тврдио да све иде што може бити боље, у двор су допирали само гласови ласкања и ропске покорности. Живео је дакле на миру и без икаква занимања као да је био на другој којој планети, усамљен сада потпуно, и само по каткад чинио је посете у Забуже или Чорбовац. Код куће је проводио монотопо. Читање и скоро свакодневне наступе меланхолије прекидане су шетње на коњу по врту, или лов на упола припитомљене срне у зверињаку. Тако прођоше неколико месеци и дође већ јесен. Једнога дана доће Леону гласник из Чорбовца с молбом да дође тамо, па да иду у лов. То је-требало да буде нешто сјајно за сјајне госте, чија су имена са титулама била у дну позивнице. У посткрипту је бпла ioiu молба да пошље своје ловачке псе и ловце холшанске. Ујак његов, Проњски, увек је волео на споји корисно са пријатним. Леон одмах издаде наредбу старешпни над ловцима н сам обећа да ће зором доћи на зборно место. Људи у варошици видели су гомилу ловачких паса и ловце на коњима и пешаке; дознали су, да ће кнез отнутовати сам те ноћи. Варошица је била тога дана веома узрујана. У суду су претресане једна за другом преко десет парница кнежевпх са арендаторима и сељацима. Из очајања због пзгубљених парница људи су ови пили по крчмама до неког доба ноћи, гомилали се око станова саветодаваца и надри адвоката. Кад пијане гомилице опазише ловце нададоше вику: „Кнежеви пси, кнежеви пси!“ У вече су већ гласно претили и самоме кнезу. Око поноћи Леон се обуче, нареди да му се оседла коњ,