Delo

П Л А В II 47 поред великог бледила чинили су утисак костура. Остало је заклањала качкета и јака. — Ви заслужујете, господине, велику захвалност — рече кнез пошто се већ потпуно прибрао. — Без ваше помоћи остао бих овде до сутра. Да дивне се ствари дешавају овде по путевима! Путници излажу живот опасности само наједнумиљу од куће. — То зависи од тога, какав је путник — одговори непознати слабим и тихим гласом. — Ви, дакле, мислите, да су овде биле друге побуде, а не пљачка? — Не знам ноуздано, али сам ишао пред вама и срео сам двојицу, који ми стадоше на пут, погледаше ме у лице н одоше. — Познајете ли их, господине? — брзо упита кнез. — Не познајем. Уосталом, били су прерушени и нисам имао времена да боље загледам. — Па нпак сте се вратили! — Вратио сам се, што ме је стигао коњ без коњаника. Ухватио сам га и као туђу својину хтео сам га вратити. Ви ћете се сигурно вратити у замак ?... — Ја? Нисам навикао да се враћам с пута. Надам се, да је од двојице мојих слугу бар један жив. И он је сигурно од* јурио да позове у помоћ и убрзо ће се с људима појавити, алн наравно касно. А ја ћу ићи напред, и ако и ви путујете на ову страну, замолићу вас да ми правите друштво да не бих залутао. Пошао сам у Чарбовац у лов. — Десет врста ћемо заједно ићи — рече непознати, попевши се на коња. И Леон скочи у седло, и пођоше. — Ако у овом догађају ви вндите личну освету, онда ми то нпје јасно, пошто ја тек од скора живим у овој околини, немам никаквих веза, нити сам икоме дао ма и најмањи повод за освету. — Без сумње. Али кад кога уједе псето, он окривљује газду; кад каква справа или машина убије човека или сруиш зграду, одговара техничар или механичар. — По вашој теорији не би био завидан положај оних што имају и управљају. — Ја не завидим! — промукло одговори непознати.