Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ (1880—1890) Уепомене једног исе/Беника Са левкадског превео С М. Д. ^ ' х SL fj (Наставак) V Први утисци у Јамини Јампнска долина дугачка је око три километра, а шпрока је за половину мање. Око ње су гола брда. Средину јој пресеца широка цеста, која се у ноћи беласала као каква река. Одмах при силазу у равницу, с леве стране, под брдом, збило се прво и најзнатније село јаминскога нлемена, које се зове Цајибе. Мала престоница Мавританије ближа је другоме крају долине. Не треба да наиомињем, како сам бивао све већма узрујан примичући се њој. Месечпна је све јаче обасјавала долину и брда, те према њој блеђаху стотина нламенова кроз прозоре, а чинило ми се да све већа тишина настаје! Беше већ другп час поћи, а пос.тудно. Живе душе не сретох. Иаумих да одјашем у почетку прве улице, па да тражим какву скромну гостионицу, где ће бити и штала. Сутрадан ћу уранити и отићи ка моме драгоме чичи Арабу Ветом, кога сам последњи пут видео пре пет година, кад ми је дошао у госте у Ивонију. Боже Господе, како ће се чича изненадити, кад му на уранку бахнем, онако као с неба! Како ће се на први мах обрадовати па пошто се ижљубимо, иошто дозна за узрок мога доласка, како ће датн маха своме обичноме изразу бриге, не-