Delo

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 119 друштво људско, човек као друштвена једпнка. Његовп јунаци кад су највише сами, разрачунавају се са целим светом, расправљају свој одношај у свету — као владика Блуграм; његови монолози су студије, често оштре критике и сатире социалног живота. За њега и спољашња природа има само у толико значаја, у колико има непосредне везе са човеком, сама за себе једва да долази у свој његовој поезији. Тако и човек природе, човек изван друштва, ван своје улоге у друштву — за њега мало значи. Петер значајно каже о Браунингу: Он је ишао горе доле међу људима ослушкујући музику човечанства, посматрајући радње људи; и он је певао што је чуо и сликао што је видео“. За њега је „изван душе људске мало игга вредно студије“. Та његова жеља да ослушкује музпку човечанства, да прпслушкује, — као детектив, — покрете душе људске, до њених најтамнијих, каотичних пзвора; да прати радње љ.удске, по мотивима им до њиховог основног става у души, у интелекту — чини особени карактер његове поезије. Некад су витезови одлазили у свет да чине дела јунаштва, снаге, и песници су опевалп та њина дела. Данас су сва велика дела људска у души, дела душе. Радње људске су безначајне док их не видимо. у огледалу душе. Данашњи песник опева душу. Шекснир је први стопио то двоје у једну целину, бар у главним деловима својим, јер није тешко видетн да у Шекспировим делима има и много радње са свим одвојене од душе, нарочито у историским драмама и комедијама, где често шаренило и интерес радње прикрива оскудицу душе. Треба проучити коју драму Ипсенову па да се схвати колико се у том епоју радње са душом отишло напред. Браунинг тражи радњи њен крајњн душевни моменат, он му даје израза не у физичкнм покретима, изразима радње но у оруђу душе, језику, говору, гласу. Има много тога и у Шекспира. II његови најзнатнији јунаци, нарочито они који су модерном човеку најпомљивији, најинтереснији, Хамлет, Јаго и др. изражавају своју душу много више у говору, интимној исповести другима, или у монологу, исповести пред самим собом, него у радњи. Карактеристично је како су крупнијим делима Шексппровим монолози све више добпвају и по квантнтету и по квалитету, да се у Хамлету и Отелу тежиште, главна срж целог дела и налази у^њима. Чак на позорницп нај.јачи ефекти Хамлета јесу