Delo

120 Д Е Л 0 његови монолози. Не кад га видимо да ради. у дуелу. кад скаче у гроб и т. д. но кад га слушамо шта говори онда нам се душа идентификује с његовом, срце се прптаји, ућути, и у целом нашем бићу купе се тешке. Хамлетовске тешке сузе учешћа. Радња је прилично нндиферентна, неки кажу да је у Хамлету и нема, свакојако је сувише незнатна за великих. дугих, тешких пет чинова. И каква је величина радње у Хамлетову доласку на гробље? Сва величина те сцене је у оном што се говорп. нарочпто што он говори на гробљу.1 Исто то дело Шекспирово са оскудном радњом а богатим. несразмерно богатим говорнма — то је и на позорницн једнако привлачно док се и „Кимбелин“ и „Бура“ и многе друге његове велике, истннски велике драме које обилују радњом .једва више н приказују. — У самом „Отелу“ изоставите Јагове монологе, и његове qnasi монологе у сценама са блесавим Родригом; цените Јага само по његовим делима, његовпм радњама и биће један незграпан, чак невешт интригант, који једва да би и Отела „тупог као глиб“ могао преварити н цела радња биће невешто склопљена. Сва суптилност његове душе је у његовнм монолозима, који и њег.овим невештим, незграпнпм делпма н махинацпјама дају карактер највише злочпначке мудрости, најсрачуњеније лукавости. Зар оно што Јаго ради, нрн свом фаталном дејству, само је слаб израз онога што он има у души својој, п што он тако радо изражава у разговору са самим собом. II сад доиуштате једну мало смелију зампсао. Кад бисмо сложили, уметнички у целпну стоиили и што недостоје попунилн, све Јагове монологе, имали бисмо не само клицу, но првобитан оилик, пратнн Браунгпновпх монодрама. То сведочп да Браунинг нпје случајно, но из једне велике уметничке потребе, ради интимнијег изражаја душе створио своје монологе, своје монодраме. Но то још даље сличности ноказује. Као Браунингови јунацн и Јаго је непрестано забављен својом душом. својим одношајем према другима, п он вечито полаже пред собом рачун о томе, он излаже своје мотиве, он брани своју опачину. даје нам да*је разумемо. У том је ма и негативна клица Јагову социалном карактеру. Отело и Дездемона то- су прнмитивнп 1 Важноет Шексппрових монолога иетицао је Delius у „Шексппровом Годпшњаку“ (Sh' Jahrbiielier) књпга XVI. но не доепех проучптп у колпко се ове мо.је опсервацпје могу према његовпм раематратп.