Delo

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 133 Историски документи који мени стоје на расположењу. говоре у ово време много и о славонским Србима. Тамојејош у марту 1611. године Симеон Вратања, епископ српски на славонско.ј границп, добио од цара патент, да може судити и кажњавати славонске Србе, кад што скриве.1 После тога се не чује о њима ништа пуне две године. У марту 1613. имали су да издрже тешку борбу са бискупом загребачким Петром Домптровићем. Бискуп је хтео, да Србе.под крижевачкпм капетанством потчини себи и кад ови не пристадоше, науми, да то извршп насилно. Срби прибегну покровитељству врховног заповедника славонске границе барону Жигмунду Траутмансдорфу и овај се 15. марта 1613. заузе код надвојводе Фердинанда за њих. II бискуп се обрати јула месеца надвојводи Фердинанду с молбом, да му потчпни Србе и молбу понови октобра те године. Но ни Траутмансдорф није седео скрштених руку. У писму од 13 августа најжнвље стане на страну Срба и замолп Фердинанда, да бискупа одлучно одбије са његовим захтевом. Бпскуп на то замолп надвојводу Максимилијана и краља Матију, да утичу на Фердинанда. Краљ се збиља одазове молби бискуповој и наложи 10. октобра 1613 Фердинанду, да преда Србе крижевачког капетанства Домитровићу. Но надвојводу Фердинанда није било могуће придобити да изневери Србе. Одговарајући краљу Матији из Граца 10. јануара 1614. узе их Фердинанд у одбрану и побије све разлоге бискупове. - Тако.је отклоњена опасност, која је претила слободи славонских Срба. Питање о Србима, настањеним око Модруша, Огулина. Оштарја и Плашког стојало је дуго време нерешено. Срби су живели на том пустом земљишту, али ннсу имали још дозволу, да се тамо стално настане. Да би једном престала неизвесност. у којој се налазили Срби, предложе јуна 1613. комесари на хрватској граници ратном савету, да дозволе подизање једног градића. названог Плашки, за Србе. Овај предлог понавља у октобру те годпне врховни заповедник хрватске границе барон Егнберг и додаје, да Срби тпурују с Турцима, па ако им се још за неко време ускрати стално боравпште, могу се вратити. У околини Сенча је такође било ненастањених Срба, те барон Егнберг предложи октобра 1614. да и њих преселе у Плашкил 1 \Vindica за год. 1611. стр. 15. - Лопашпћ. о. с. II. стр. 48 п 54—59, затпм III стр. 4 39. 3 Croatica за год. 1613. стр. 61 п 106, за год. 1614. стр. 11, 14 п 140.