Delo

134 Д Е Л 0 У јануару 1615. нападну Турци изнова на Србе Крмиоћане у Хрватској. Највише је страдало при томе село Подгорје. Нешто услед турских нападаја, но још више услед неродне године, наступи с иролећа 1615. велика глад међу Србима. Срби у Плашком, Огулину, Оштарју и Модруши нису се ни нначе много бавили земљорадњом, јер је њихов положај бно врло неизвестан и неодређен. Кад настаде глад, одлуче Срби најозбиљније да се преселе натраг у Турску. И гомирски Срби, узнемиренн поново од грофова Зрињских, почеше да помишљају на повратак. Вест о томе покрене зустријске власти, да укажу више предусретљивости према досељеницњма. У марту 1615. много се расправљало, како да се псти исхране и где да нх стално населе. Резултат је био, да су Србима одредили велику количину хране, дали им дозволу, да могу стално заузети место Плашки и поклонили им стари дворац у Плашком. Затнм поставе поглавицу Србима у Модрушу и Гомирју.1 Незадовољство међу Србима избило је у исти мах на све стране. Срби на хрватској граници мислили су, да је на славонској граници боље и хтели су, како извештава хрватски заповедник, тамо да се преселе. Славонскп Срби опет, њих око 900 на броју, пређу новембра, 1616. у Хрватску у нади. да ће тамо лакше жнвети.1 2 У хаосу овом преселе се многи и на млетачко земљиште, а како изгледа, вратнли се некн и Турцпма. 1 о. с. за год. 1614. стр. 7, 37, 40, 45 и 65. 2 о. с. за год. 1616. стр. 258, 264, 292 и 297.