Delo

140 Д Е Л 0 II у карактеристции Стане, као и у карактеристици Вељка. ви-видите неспремање и неизвођење. Напротив видите, као са оируга скокове; а они се не трпе у драми, као што се не трпе ни у природп. У обележавању Вељкове полнтичке акције, на пример. зашло се само у неколнко, далеко мање него у гимназиским лекцијама. Зар није требало јасније казати ко је тај господар Младен, шта он хоће и у каквом су односу они били. Онај пролазан наговештај ништа не каже и она мучна ситуација, која је са братске стране спутавала снагу Хајдук-Вељкову, губи се н ништи у нејасним и штурим, јетким фразама. Или зар нпје требало познати Стану и у породици, каква је према оцу и матери. Како отац оцењује њено кршење прстена и оно кад је Хајдук-Вељко препроси? Није довољно видети само њену суровост нрема нејакој Стаменн, коју тера по жнжак кад ноћ навире. Међутим конструкција драме сва је испробијана епизодним сценама и личностима. Знате већ колнко места запремају онај пијани Веселин и она сенсуална Миља, она времена жена која само уздише за прељубом. Колико ли се тек удаљују од главне акције оне силне несме(а има их преко десет!), оне честе иушке и оно непрекидно цикање преплашених женских грла! У опште се осећа нехармонија и непронорциалност. Уз то још иде неразумевање бинских захтева у детаљу, брза и нетачна карактеристика, недовољна опсервација, неопажај пспхичких момената и мртвило у представљању. Кратко речено: комад ннје успео на позорници. Још једино што је привлачило свет јесте наклоност према врло младом н симпатичном комиозитору, г. Христићу, чпјије таленат, са музичком спремом, имао први пут нрилике да се живо осети н да се топло прпми. Бор. п