Delo

данас је врло љубазна, али н озбиљна. Увела ме у ону софу према мору, одакле се виде Принкипова острва и снежни врхови Витинијског Олимпа. Кад прекорачих праг софе учини ми се као да забрујаше све свирке. Јутрос ми беше мало неугодно, јер сам сама с ханумом. која зна францускп толико колико сваки овамо: мадам, пардон, мерси, итд.; а ја сам пред њом, Цариграђанком морала говорити турски нишким дијалектом, или управо жаргоном који је Цариграђанима свакако смешан. Премда. све-сам глаголе у трећем лицу једнине, садашњег времена, завршавала са ј о р, али остало... Дошла сам тачно у 10 (по европскп), а ханум мн рече да ћемо у Макр-кјој у 6 (по турски), дакле у иодне: „Нћи ћемо. мадам, пошто ручамо.“ Пошто ручамо! Да сам ма шта друго чула, чини ми се не би мн било овако! Непрнјатно ми. Једанпут јој била у кући, па већ н на ручку... Она опази ово и рече: — Мадам, што сте се сневеселили? Не волите наша јела, а? — Не, ханум, него... ви ме и не нознајете, а ја... — А ви да будете код мене на ручку? Ви сте, мадам. пријатељица мојнх пријатељица; а кад не бисте то билн. вп сте странкиња, и ја хоћу све да вам учиним. Мухамед нам вели: „Поштујте странце и путнике.“ Ви сте и странац и путник: пошли сте из нашег града у наш град да се прошетате а п да нас још боље познате. Нисмо дивљаци, мадам; имамо велпко срце, које једном половином воли, другом жали. II ја вас и волим и жалим: у туђој сте земљи; а у туђој земљи, туђи су обичаји... Ручаћемо, мадам, па ћемо у Макр-кјој. Она заћута а ја ока не скидах с ње. Што ме толнко гледате, мадам? Мени се чинн да нам се овде, у Цариграду, лице не разликује од европског лица, н ако смо Азпјатке. На реч „Азпјатке“ јако удари гласом, и иронично се насмеја. Какве су јој очп кад се смеје! Какав јој је смех! Као звоњење сребрног суда испуштеног на мраморно тле. Има кћер од једанаест година, а овако млада! То своје чуђење и њој казах, а она рече: — Ах, шта ми је преко главе прешло! Ја и не знам кад сам била млада... II узе ми иричатн о прошлости. о мутжу. — Много ме волео... Сад кад чујем да неко некога много