Delo

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 1б1 — Знам, мадам. За 500 гроша. Ђултер - калфа, она друга ханум-ефенДина робиња, много је старија од мене; старија је и од ханум - ефенди; нас је ханум-ефенди у мпраз донела. Ми сад своју хануму зовемо ханум-ефенди, а пре, кад је била жива наша стара ханум-ефенди, њена мајка, звали смо је кјучу к-х ану м. — Је ли ханум-ефенди удовица одавно? — Осма година. Кад је остала удовица, није пмала ни пуних деветнаест. — Па што се није преудала... Овако лепа... — Е, мадам, деца. Боји се да не нађе својој деци душмана, уместо оца. И после, који је год добар тражио, био је удовац с децом. — Зар се није могла овако млада и лепа удати за бећара? Црнкиња се на ово насмеја и рече: — Кад бисте, мадам, ово реклп пред ханум - ефенди... Тражили су је бећари, а она вели. . — Шта вели? — За бећара је девојка... Тражио је и Риза-пашнн син, бећар; а она вели: „Јесте. За годину или, највише, две стајао би пред огледадом док се чешља сам, а после би звао и мене. — То не разумем. — Како не разумете, мадам. Кад су онако, они само виде један другога; у огледалу се виде у .једно исто време обоје... — Сад знам. У огледалу би видео е му ни.је прилика. Али она је млада и лепа. —- Млада и лепа истина, ама... Удовица је ружа мирисана... — И носле она би могла наћн старијег бећара. — У нас се, мадам, рано жене. II колико сам се трудила да са мном у ред нође па ништа. Ја застајкујем, и она застајкује; ја се осврнем и полако говорим, а она се сва погне, само да би чула шта говорим, и непрестано гледа да је за мном, а не са мном. Ишле смо низбрдицом. Кућа мојпх пријатељица је на највишој тачки Стамбола, а лепе удовице на најнижо.ј, крај мора. Данас ми се Мелек-ханума учини још лепша; данас је обучена „а-ла-турка“: у беличасту памучну антерију, с дугачким скутовима. Опет је у папучама без чарапа; а фризура јој је као ономад, „а-ла-франга“. Антерију није распустила: опасала се црном траком од ибришима с дугачким кићанкама. II