Delo

154 Д Е Л 0 кћи домаћнчина, улазећи у софу с једнпм малим црнчетом. Води га за руку. Да ли да се чудим оној речи коју Швапче изуети, или црнчету. Не рече мадам, но госпођо. То су је оне моје научиле. II мило ме, и чудим се црнчету. Коса као чекиње, црна као гар: изгледа као да му је на глави шубара; уста црвена, дебела, нрћава, као на слици у оно.ј дрогерији према Коларцу. Знаш ону кннеску децу, што пију чај?... Рука мала детиња... Црнчева ручица крај руке ханумине кћерн, као вранино крило крај лабудова. Дете. Од њега ме није страх; омпловала сам га но лицу, п по косп оштрој као у свињчета длака. Мушкарац, Хасан; на њему је била антерија с црннм пасом, на босим ножицама жуте мествице. Прво ме гледаше радознало, а после се узе пети на један диван, да дохвати саз. Ктиопљанка га скида, он се отима н плаче. Дете. „II говори као бело Туре, и плаче као што бела деца плачу.“ Такве ми глупе мисли* долазе, а ја га опет ми- • лујем но коси, на ми се чини као да нрасе милујем. Нежна сам према њему, н жалим га. Зашто? Одевено је, а знам да је и спто. Зато што је црно? Или што је ронче? Али оно нпје роиче пошто га нпје роднла робиња. Мајка му одробовала рок, седам година, п ослобођена је, ире удаје. Удала се, а нн.је била срећна. Једаниут је муж ударио, а она с дететом па натраг хануми. II неће више њему нпкако. Ово ми исприча ханумпна кћи, и новеде ме кроз одељење где им је кухина и соба за прање рубља. Уз корпто чучи мајка овог црног детета с једном кадуном, коју су узели нод надннцу: иеру, чучећи, као у Нншу буле. Кад угледаше нас, усправише се; црнкнња доднрну мокром руком под, па је прпнесе к челу у место да мн пољуби скут, направи мп јерден - темена, ваљда да ми ue би поквасила хаљпну. Ја је дпрам како је вредна, а она опет чучну и узе нрати. Кажем јој да сам се с њеним снном упознала, да га волим, а њено црно светло лпце рашири ое од задовољства, и рече да јој је син много наметан, да много зна, као да није тек у четвртој годинп, но у десетој. „Машала! (да нпје урока)“ узвикну нраља кадуна са страхом, па додаде: „Сад младе мајке хвале, хвале децу; на кад им се које дете • разболн, оне се чуде од шта, не знају да им је ударило на очп.“ Ова стара Царнграђанка као Нишлика. Дирнух црнкињу за уда.ју, а- она: