Delo

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 1бб — Не могу; муж ми није ударно печат за отиуст. II кад оих могла не бих: ханум-ефенди и ја волимо своју децу. — Г1а кад пошљеш сина у војннчку школу. — А не, ја ћу њега на занат1 — На какав занат? Она се насмеја и рече: — Не смем да кажем, мадам, хоће да ми се смеје кјучукхан.ум. — На халваџилук. Свакп дан једе халве, н опет је воли. — Ти си калфа? — Била сам док сам била робиња. Но мене и сад зову Ђултер - калфа... Тако су научили. А, мадам, да си дошла кад су ме производнли за калфу... весеље! II тада ми беј купио сат и ланац и златне обоце велике као гривне: халке ми додирују рамена... У Азији и робиње, у Европи само слушкиње... Је ли истина кад остану без службе немају хлеба... Робиње ... Ето мене... оставих мужа па се вратпх код хануме као код мајке... Је ли истина свака има драго, па га доводи на конак у бејовој кући?... Алла?! Алла?! Алла?! Нп срама ни греха у Европи, а мадам?... Истина, пз које сте земље вп, мадам? Ја казах. — А! нз Сербистана! Море кажем ја другарпцама: ова мадам није пз Европе, а оне... — По чему си нознала да нисам нз Европе? — Право да кажем, по седењу... Ни једна пз Европе не може да седне на шиљте... А и онако... — Како? — Е нећу да кажем... Али ваша земља баш .до Евроие. Само је Туна раздваја, тако нам причала једна конзулка. Пошто си до Евроне, ти си је видела... Јели? Благотеби! Благо вама, мадам! — Што благо, кад у Европи слушкиње остају без хлеба, и кад онако раде у кући свога газде. — Е, мадам; али из Европе су оне лене хаљине, па џекети, па пудра... Само не.волим корсу... Наша ханум-ефенди кад је метне, седи на миндерлуку са спуштеним ногама; а на шиљтету не може никако... Још би ћеретала да јој не рече стара: „Једну говори десет слушај... Брбљпва си као да ниси мусломанка." Овде огњиште као у Солуну: узидане рупе за угаљ. На