Delo

JEGEH ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 165 Кад се поново освестио осети да ни.је кадар више ни једног тренутка остатп овде. Бацн један златник на застирач к журећи упутп се хотелу. Стварна свест полако му се повраћала, Давао је себи рачуна зашто му је одбојна акција нерава одмах открила катастрофу. У памети му се појавише Ријеове речн, које је умилним гласом понављала Клара: „Припремићу 'свој нзбор за окружну скупштину, чим будем изабран вратићу се у Париз н од вас ћу тражитп коначно решењеС „Лепо! То је свршено. Ето изабран је. Отпутоваће у Париз. Шта говорим ја? Та он је већ тамо! Поред Кларе! Ах!“ Тако је ужасно трпео од те визије што види Ријеа поред девојке, да. јаукну — правп рањенички јаук, јаук који је раздирао тишину у хотелу и уплашио и самог њега. Тог тренутка изгледало му је да му је Рије украо будућност. Будалаштина! Та он се сам одрекао те драгоцене будућностп, — он сам. окивајаћи се у прошлост... „Лепо! Хоћу да живим, хоћу да се оженпм, да волим девојку као и други и људп... Најзад све стоји до мене. Њихова свадба није свршена. Ако ме Клара воли одбиће Ријеа. А она ме волњ!“ Диже се и отрча у телеграф. Алп не! Већ се зауставкс прптешњен незна нн сам којим страхом материјалне тешкоће. Представљао је с.еби 'Ескјеову н Ријеву пренераженост кад депеша стигне у Париз. Јулијино уплакано лице појави му се. Цела ноћ проточе у наизменичном мењању између одлуке и малодушности. Написао је два писма Клари, у којнма- је понизно молио да се не обавеже да чека... Тек што ихјенаписао поцепа их. Да чека! Шта да чека! Само ће смрт раскинути овакве везе које га везују за Јулију. Најзад, је ли он могао оградитн Кларин живот као свој сопствен, да унесрећн једно срце као и своје? Зашто? „Моја дужност је чиста. Припадам Јулији која ми је дала што је најбоље имала и да сам је оставио она се не би утешила као Клара, да буде вољена од човека кога она не воли... Јадна Јулија! Ах! што бар опа није уз мене!“ Прозорје је свитало, у хотелу се чуо жагор од устајања... Ужасна ноћ погоршала је Морисов умор и жудно је желео да васпи. Наједанпут паде му на памет једна идеја за коју се