Delo

166 Д Е Л О ухвати као очајиик. Пре свега требало је не бити впше сам. у грозничавом стању требала му је чуварка... „Послаћу Јулији депешу, преклињући је да ми опет дође. Сиржер није код куће; и онда, шта мари, Јулија је слободна... Она ће доћи.“ Одмах написа: „Дођите. Страховито сам усамљен и јадан. Потребни сте ми. Дођите.“ Чим је чуо кораке у ходнику, он отвори врата п даде депешу покућару који је пролазио туда. Кад су се врата затворила био је у истн мах и утешен и сурван. Нпје сумњао да ће Јулија доћи, па и ако све опасиости назру њен одлазак. „Доћп ће... Биће ту, поред мене.“ Као у даљини оиазио је приближавање оних материнских руку, оннх драгих недара гдеје толико пута заклонио свој умор и узнемиреност. У сладуњавости тих снова исцрпло се и оно што му је остало мало снаге. Баци се на постељу и одмах отпутова за мисериозну земљу која је суседна регнонима смрти, куда никако не доспевају нп жагори ни мисли овог живећег света. Тек се у вече пробудно сав збуњен тим касним сном. После вечере ожпвели су ходницп п степенице у хотелу. Музика из курхауса слала је ублажавајуће тонове. Морис обрну дугме на комитатеру. Часовнпк је показнвао девет н тридесет мпнута. На брзу руку дотера одело и капу. Од Јулије је требао већ да добије одговор. Сиђе брзо, опази телеграм у решетцн за пнсма. Још пре но што га је отворио, добро је знао да ће рећн: „Долазим...“ Збиља, Јулија је јављала да је нстог дана оставпла Иариз, да ће сутра у један час по нодне стпћи у Франкфурт. Одмах му се стиша и грозннца. Ручао је са одличнпм апетитом, ненрестано налажући дечку да нрипремп његов нртљаг. Био се решио да чека сутрадан у вече. Последњн воз за Франкфурт полазио је ире пола ноћи. У Франкфурту ће затећи други, сићи ће у Кобленцу и моћн ће стићи за брзи воз, око девет часова изјутра, који ће довести Јулију у малој станнцн којаје била близу Емса а звала се Нидерланштајн. Тај илан донаде му се и ако му је ио цену доста великог труда уштедпо само неколико часова усамљености. Осећао се неспособним да још коју ноћ проведе у хотелу. Не, заиста, не само ноћ него ни часка једног више у тој кући, у тој мрској вароши у којој је -толико претрпи.јо