Delo

172 Д Е Л 0 мрко, нлаво, некн сасвнм рпђе, готово црвено, њнхова хрпа је испаравала неки мирис продирући и чулни због људске ароме. Упркос самом себи Морисово око је ту тражило бледа влакна, посребрене трагове... Алн не, ту нх није било. Све је живело у тој снажној шумици чија сасвим црна ивица изгледаше као да је густо прплепљена уз ивицу чела... Обарајући поглед он је посматрао црте на челу... Ни једне боре? Ако... Две впјугасте линије, једна, боље оцртана. друга се једва назнрала као неизвесно п невешто иодвлачење прве. II једна и друга једва се прпмећпвала, али прашина од пута помрчала је кажу, и oue се линпје нстицале. „Колике лп ће бити носле неколико годпна“ помислп Морис. II гоњен тајном силом која је у исто време бпла мирна и заповедннчка, он настави нспитнвање тога драгог лица. Нос се оцртавао унраво п ирпјатно, римски нос, прав, меснат, без иједне мане, без иједног недостатка боје или облпка. Уста су била једра и румена. Али очи тако младе, готово детпње кад би их капци открилп. а кад су затворене изгледале су потпуно потамнеле због годнна... Канци су се набиралн уздуж, а нарочпто иа нвнцн. ,.То је због суза, рече Морнс у себи да би се утешпо, јер тс осведочење мучаше га... Сузе копају капке, иуне их сољу, кваре их н нагризају као кпселина. Авај! то још није све. Ниже унутарњег канка и у очном углу, и поред лаког прамена илаве косе која се леиршала чак дотле, било је неколико бора које су видљивије на нежном епидерму одузимале драж младостн, постављене као какав жиг у углу чпсте стране... Те мале боре у пола као звездице, дрхтале су ири држању капака, а иродужавале су се у иодбулост меса, у смежураност коже која је окружавала очну шунљину. Зашто нпје могао Морнс одвојити очију од тпх трагова, незнатнпх после свега, који су лице оставплп лепим и примамљивим. оашто у иркос себи мишљаше на друге очи, на-свежпну увета у првом расцветању? Он продужн болно испитивање. Врат се губпо у нежној мекоћи, а облине образа, браде н уста осталн су дивни, иотпуно млади; уста полуотворена у у сну — да, Јулија беше неосетно заспала — показивала су рез два недпрнута реда ситних зуба, са белим емаљом а оштри као зубн у девојчице... Да ли је она била млада. илн тако стара каква је сад пред његовпм очима? Стара. сигурно не; млада, не би се знало рећи.