Delo

•ЈЕСЕН ЛЕДНЕ ЖЕНЕ 173 То лпце толпко пута посматрано пзгубпло је за њега знаке који су показпвали датум и лепоту лпца... Према бићу мртвом за живот, које је тога тренутка држао у рукаћа, он осети несазладљиву нежност због напада времена. Нека моћна емоција обузе га, поплави његове сањарије, сутрашњу узнемиреност, жаљење за оним што је могло битп а није било... Најзад признаде да ће ту жену, одану му и душом и телом, волети као нп једпу другу дотле! Друго наизменично ређање могло је обновитп нлодност његовог срца. а то срце донело бп друге сабране плодове нежности: Јулијина жетва остаће јединствена, Јулија ће живети прпвилегпсано што му је показала та.јне скривене страсти у њему и што пх је исцрпела. Све му се сад разведравало н објашњавало..'. Његове очи прпковане на усиавано лице метресе, најзад су је виделе такву каква је заиста и била. „Да... она стари. И ја је не волим мање, волим је впше, дубљом и узбудљивијом нежношћу." Мало га се тпцале боје на челу, мало га се тицалп седи праменови косе у тешкрј крунн њене фризуре. Волео је те убоје као обележје братског страдања. Та су.јетна лепота сутраје могла застарпти. То впше нису биле форме црта, боје меса, тоновп косе што је он волео на својој метреси, већ је волео присуство душе одане њему. То је била његова права слика, његова сопствена нежност што је у једно људско бнће метнуо непорочну прошлост! Он је то разумео, осетио се везаним за Јулију силом јачом од њихове воље. Никад једно од њих неће издати друго... Његово срце очишћено светом усамљеношћу, његова сурвана осећања, цело његово биће прими будућност каква је да је. Неки јаснији разум говорпо му је да је то било нравилно п добро... „Мој удео у животу био је сигурно много обилпији од многих других.“ Својевољно одагна сањарије, одбаци идеје и посматраше око себе. Рајна није више граничила пут којим је ишао воз; брежуљака није впше било, велика жута равница засејана жбуновима дрвећа и еелима са здепастим звоницима. ширила се чак до пвице зреника, а на зренику се оцртавалн нејаснп облици: облаци, планпнски ланци, испарење велике вароши. — нпје се знало шта је. Морис познаде франкфуртски предео. Долазили су... Први пут ће Јулпја бити само његова, он ће јој бити вођа кроз живот, као муж. Поноситост ОЕе улоге загреја га.