Delo

176 Д Е Л 0 пред отвором који открпва франкфуртску равницу. она mi је изгледала сасвим друкча, бела од месеца који се нпје впдео, сва светлошћу обасјана. — Пази, рече Јулија — Море!... Заиста је било море... Могло бп се рећп једна огромна лука осветљења тамо и амо светиљкама са лађа. Сенка нејасно осветљена преобразила је предео, и од живописног предела направила украс внлинске обмане. Дуго су наслоњени посматрали једно на друго. Поезија те ноћп прожела их, подмладпла њихова љубавнпчка срца, учинпла их брзо узбудљивнм као у најлепше дане њихове љубави... Сва се ларма стпшала, алп нрозори на суседннм вила.ма још су били осветљени. Шта ли су скрнвале те куће близу њихове куће? Л>уде различне од њпх, које онн никад ннсу видели, чији су обичаји, млсли, шта внше н језик билн им непознати. Земља коју су газили није бпла њихова земља, онп су билн у вези са том земљом, тим набом само пролазном везом, случајем који није имао сутрашњнце. Били су пролазници, неиознатн, незапажени, п сами; алп онн сами били су заједнпца, свако са бпћем које је, упркое свему, сигурно да га впше воли. Будућност их је могла расгавитп, учинитп да трпе, ништа не марн. они he имати узвпшену страну нежностп; то би могли и посведочптн што би се уочп катастрофе узајамно погледалп у душу н уверилп се да се много воле. Групе дрвећа, све внше и више тамне пре.ма небу чија белнна постајаше све сјајнија, еад су изгледале као циновска предгорја са фантастпчним врховима. Белпна сананог мора,разноспла је растурену светлост, све впше п впше бледу. — Клектричне светпљке светлиле су ua крајњем видику, сличне фарским светиљкама. Морнс п Јулија упутнше се вароши. Да, онп су збиља бнли путнпцп по том мору сањарија које су посматралн. Случај, као бура, бацио их на ту обалу, и као заједнички бродоломници они су се осећали једно за друго чптавом отаџбином. Не знам шта би пх озбнљније учинпло ћутљпвим у тој усамљености. Скинулп .су одело, пружили се .једно поред другог са пречпшћеном нежношћу, п пољунци које су измењали, у тој првој ноћп изгнанства били су најобилнији него што су их икад усне дале. Сутрадан, пробуди их свеже п Јасно јутро. Прамен сунца, увлачећн се крадом крОз полуотшкрпнуте