Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 175 што јој је дао. и ако пролазан, један минут cpehe у греху. Кад су ушли у варош она мету руку на Морисово раме и на њу наслони образ. — Срећна сам, рече она. Повратила им се младост њихове љубави. што су се нашлп далеко од света, једно поред другог и слободни. Који то нису пробали не могу ни замислити какав лични препорођај садржи у себи овај тако нрост чин прејурпти две или три стотпне миља са различним гранидама... Међу њпма ништа није постојало од јучерањег живота Примили су неодређену наду да he увек остати тако слободни и сједпњенп. Да ли је то зависило само од њих двоје? А затим носле толико дапа како се нису видели, може бити да у племенитом привлачењу срца, које је сада вигае но икад овладало њима, држећи се у наручју. — може бити да се скривала заповедничка усномена на месо ножуда ублажена, по навпцн пробудила се и давала им илузпју пролећа. оанимало их уређење њпховог изгнаничног живота. Бплп су забављени око два блнзаначка кревета у једној од соба, око чистог и нростог собног намештаја, велике пећи од зеленог фајанса, и око мале црвене Кете која пм је стављена на службу. Пре но што су отишли да ручају разгледали су варош која је степенасто сазндана на косп стеие, на којој стојп замак као круна. Град пма трн хотела које вођа подједнако нрепоручује. Изабрали су онај којп је највпше био опкољен зеленилом и одакле се отварао широк впдик. Газда је знао н^колико француских речи, звали су га да поруче ручак. Двоје љубазника јели су са добрим анетитом. Јулијина тоалета врло проста али скројена са париском елегантношћу, привукла је пажњу неколицине гостију који су дошли из Франкфурта. Морис је то приметио. Посматрајућп метресу мислио је: „Заиста, баш је лепа Кад је човек види такву изгледа да нема ни тридесет година... Где ми је била јутрос памет?“ И већ се почели ређати планови у маглуштини његових мислн. Јулија неће вечито бити удата, увек претећи напад може упропастити њеног мужа. Тада зар не би он могао?... Пешке су се упутили у варош. Ноћ је још била без месечине, али се на небу могло видети како бледе звезде пза заклона од јелашја, према Хамбургу. Корачали су полако. Мбрис је завукао своју руку иод Јулијину. Како су ишли дуж косе.