Delo

190 Д Е Л 0 сва дрхтала, Машковски бежао, само је Гжимала, кога је живот ојачао, могао подноситп у овој мрачној спаваћој соби по којој су се мицале страшне авети. То је трајало недељама, болест је иркосила људским напорнма на науци, растрзала и душу и тело, искаљивала своју срџбу на жртви. Трппут је наступало побољшање и мпрноћа, трипута се повраћало страшило смрти; бпло је тренутака када је живот бројао минуте. Лето прође и дође јесен: — из палате се проносио глас: кнез умире, кнез неће дочекатп дана. Сујеверни и осветољубиви људи тврдилп су, да он неће никад ни умрети, нити ће оздравити — за казну. Гжимала је, после сваке ноћи, исто онако опасне као п раније, одлазио брижан, не смејући више ни да иита докторе: шта ће бити? Код куће није више ништа говорио Габриели. која га је само очима питала о новостпма. Њена велика туга и бледо лице нису внше обраћали на се његову пажњу, нити га чудили, јер је н сам бно потпуно скрушен. Свако се вече враћао у Холшу и не мислећи о томе, што су томе заузимању људи приписпвали неки рачун и да он нема. нрема томе човеку никаквих обавеза. «/ Једне ноћп, кад је седео поред кнеза, упртих очнју у промењено лице његово, чпнило му се да упале н затворене .очи почињу да се крећу п жмнркају. Он се наже над њима, срце му јако закуца. Кнез отвори очн н строго погледа. Тражно је тамо ио уметнички нзрађеним теписима — Суморек11: не нађе нпшта, стога погледа унаоколо. Спази само два лица, али не неиријател^ска. Крај њега је Гжимала; а мало даље у бледожутој сенцп отерани Сила. Ou се сваке ноћи, уздајућп се у то што је кнез онесвешћен, усуђивао доћи да га види. Леон је, напрегнувши сву пажњу, гледао у њих. — Гжимала! — прошанта најзад. Шљантпћ умало не узвикну од радости. — Где је Суморок? — упита кнез. — Нема га више, неће се вратитп! Немојте нн мислити о њему! — одговори благо. — А ја? Шта је са мном? — Ви сте боловали, кнеже, али сад ћете већ битн живи и здрави! — Зашто? — прошапта болесник и затворп очи. Сутрадан су доктори изјавилн да је наступио прелом. Болестик је мирно спавао. Болест је већ четврти пут попуштала,