Delo

'204 Д Е Л 0 даном виђао све дубљи понор; често му је долазила жеља да побегне кудгод, често би се уздржавао од даљег рада. Али је Гжимала био неумољив: опазио је да, ако само једном попустп, пропашће овај једва спасени кнез, и користећи се оним утврђеним уговором, приморавао га је да ради, а сам му је бивао пример, учио га, саветовао му, и радио за десеторицу. Почели су одоздо: повраћали су из беде старе слуге; почели су да узимају нове, иознанике Гжималине. Један од првих који су се вратили био је Копко и показао се драгоцен са своје особине да, као пас, осети лопове и бунтовнике. Али је он слушао само Гжималу; на кнеза је погледао, као вук, неповерљиво. Уатим, и ако је било рђаво време, кнез је сваки дан на коњу са Гжималом обилазио имања. После таких шетња Леон је јео као вук, спавао као заклан; и спавао би до подне, али га је Гжимала будио чим зора заруди, и није га губио из вида по ваздан. Леон је дошао до тога, да се, пред енергичним пријатељем, стидео своје лености и умора, и дао би врло радо половину свога имања, само да се та ревизија што пре сврши. Али је затим дошло подизање радионице алкохолпих пића, катрана, топионица и лончарница. Никад није ни мислио, да толико има. А са свих страна долазили су к њему људи, некн да туже, неки да моле, а неки, према променама и послу, све чешће са захвалношћу. Брзо су упознали пут што води палати. Није било одређено којих дана и у које сате прима кнез. Само ако је кпез код куће, кад јаве да је неко дошао послом, устајао је одмах ма шта радио, чак и од ручка, и долазио је да саслуша. — Хоће лп то тако увек да буде? — тужио се Леон по каткад Гжимали. — Неће. Чим вас цела Холша назове добрим господарем и оцем, онда ћу вас ја заменити. За то ће врвхме они заборавити шта је раније било. II кнез више није протестовао. Мало по мало навикао се на овај ужурбани рад. Није ни оназио како се брзо извежбао и научио да рачуна, како је брзо упознао готово све старије чиновнике — и чак се зачудио једног дана, кад нађе, да је од оног првог дана — од оног вечера — прошло пола године, и да му је зима у пустој Холши, без друштва и забава, прошла као сан. Тада се сетио свога пређашњег живота и презриво се