Delo

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 211 Док је аустријска војска имала да издржи крваве бојеве у горњој Угарској, догађали су се мањи упади и сукоби и на славонској граници. Паша будимски и бег пбжешкп, у писмима копривничком главном капетану, затраже јануара 1621, да врати Турцима Србе који су у току задњих 30 година прешли из Турске на аустријско земљиште. За време те преписке прелазиле су често турске чете границу и ступале при том у везу са Србима. Услед вечитих диференција и борбе са властелом били су Срби наклоњени овој вези, те се на двору уплашише да he сва граница, где Срби живе, отпасти од Аустрије. С тога изађе у августу те године заповест ратног савета граничарским властима, да добро мотре на кретање српско и да спрече сваки додир Срба са Турцима.1 Из доцнијих извора видимо, да је ипак у то време много српских граничара пристало уз Турке. Но овај пријатељски одношај Срба и Турака био је врло кратког века. После непуну годину дана (јуна 1622) скупи се једна српска граничарска чета од 500 душаи, под предвођењем харамија Суботе Добрачевића и Гвоздана Грубачевића и војвода Секуле, Добросава и Вујице, нападну на турска места Цепидлаку и Бастач. Освојивши ова места убију Србн 22 Турчина и понесу собом многи плен, али при окршају погине и српски војвода Секула. Идућег месеца друга чета од 600 Срба нападне турска села око Пакраца, наиђе тамо на 50 турских коњаника и половину посече, а другу половину зароби. Аустријска влада била је врло огорчена на овај напад српски који је извршен без знања аустријске војне управе, те нареди да се знаменитије вође ових чета српских строго казне, а војводе српске да се погубе пред Турцима на турском земљишту.2 Овим је хтела Аустрија да одврати Турке од освете. У списима, који служе за подлогу овој расправи, не стоји дали је ова наредба збиља извршена. Поуздано је међутим да предусретљивост аустријских власти није одвратила Турке од покушаја да се Србима освете. Још у току августа стигао је цернички бег из Цариграда и дозвао је к себи све српске кнезове из свог санџака, у намерп да их заплаши. Рече им, да је султан дозволио Турцима да смеју све Србе на аустријској граници поробити, и ради тога ће се бег кренути скорим у крижевачку околину.3 Ова повећана 1 Windica за год. 1621 стр. 4, 33, 47, 49 п 51. 2 Windica за 1622. стр. 39 п 44. 3 о. с. стр. 48. 14*