Delo

212 Д Е Л 0 строгост турска према Србима без сумње је много допринела да се у то време опет пресели око три хиљаде Срба у Хрватску.1 Видећи гомирски Срби, да грофови хрватски не престају са вређањем српских права, набаве 6000 фор. и понуде пх, према ранпјој погодби, 3 октобра 1622 год. грофу Вуку Франкопану у име откупа за Гомирје и околипу. Но гроф сада не пристане на ову своту. У свом одговору из Новиграда, 18 октобра, тврдио је да су њему Србн начпнили до сад штете за 20,000 фор., и тражио је нову процену гомирског земљишта, илп да му се потчпне Срби, којих је тада у Гомирју било на 1160 душа, и од тнх 300 за оружје. На протест српскн да не прпзнају другог поглавицу осим краља и хрватског обрштара, одговорн 9 дек. исте године Форанкопан, да то није истина, јер су Срби од доласка свог имали свагда у војничким стварпма засебног капетана и по најпре Жигмунда Канишера, па онда Жигмунда Гуспћа, Ивана Гала, Обричана, а од 18 јуна 1611 год. уиравља над Србима у војничком погледу сам rpodb Вук, те моли поново краља Фердинанда, да му Србе подложи и у политичким стварима.1 2 Тек што је одбијен Франкопан са својпм потраживањем да му се подложи Гомарје и околина, кад се на славонској граници узбунише због сличног разлога крнжевачкп Србн. Властела славонска, а поглавнто бискуп загребачки, успеју да цар одреди једну комисију на челу са веспрпмскпм бнскупом, која ће подложити Србе. Чувши то скупе се Срби јула 1623 год. у Ровишту, изнесу писмен мандат царев и вестримског бискупа, па их јавно прочитају. Чим су прочитанп мандатп настане узбуна и псовка која, како стојп у нзвештају барона Иваиа Векслера, није за писање. Сви нрисутнн подигоше три прста п заклеше се, да ће радије умрети него се нокорити католпчким поповима и властели. Одмах скуппше међу собо.м нрплога, да пошљу једног изасланика па тужбу цару. На позив комисије да дођу у Вараждин ради преговора, одговоре, ко их треба нека дође к њима. Вест о српској узбупи дошла је до ушију и Турцима, те норуче да ће дати Србима веће слободе, ако се врате натраг. Ово поплаши аустријске властп, и славопски вр1 Croatica за год. 1622 стр. 76. 2 о. с. стр. 115 п 123, Лопашпћ, II. стр. 102, 103 п 104.