Delo

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 213 ховни заповедник гроф Траутмансдорф употребн сав уплив свој да Србе умпри. То му и пође за руком, али је ова узбуна српска потпуно осујетила рад комисије, те стање Срба остаде непромењено.1 Идућих година имамо врло мало вести о хрватско-славонским Србима. У октобру 1624 године прешле су српске чете из турских места Костајнице и Зрижа аустријску границу, па су у друштву са Турцима робиле аустријски део Славоније. Граничарима на аустријској страни било је строго забрањено да враћају Турцима мнло за драго и упадају у турске крајеве, те Срби граничари изјаве капетану Ивану Векслеру да ће пребећи Турцима, ако се та забрана не укине.1 2 Но Срби не испунише своју претњу, него напротив многи науме да се преселе из Турске. Векслер извести априла 1625. ратни савет о намери тих Срба, и предложи да се сеоба њихова стави у уговор о миру међу Турском и Аустријом, о коме се баш тада расправљало.3 Историјски документи не говоре дали је ово учпњено. Међутим се на хрватској границп опет доселила једна група Срба и настанила се око Карлобага. Првих дана 1626. год. старају се хрватски заповедницн за храну новим досељеницима и обраћају се у тој ствари на корушке сталеже, а у исто време морала је војна власт да исхрани модрушке и гомирске Србе. јер је код њих због неродице владала глад.4 Несређене прилике на граници нагонише цара Фердинанда да, у другој половини 1616 године, нменује нову комисију ради донашања тачних одредаба за граничаре у опште, а нарочито за Србе. Председник комисије је био Павле Давид, печујски епископ, а чланови њени гроф Жигмунд Траутмансдорф, Мојсеј Цирак п Стефан Патачић. Комесарима изда цар опширну инструкцију 6. августа т. г., коју допуни новом инструкцијом од 20. августа. Пстог месеца поднесу и хрватски сталежи комесарима меморандум, у ком наброје своје захтеве при решавању српског и других граничарских питања.5 Делокруг комисије протезао се на све границе, хрватску, славонску и поморску, али осим те комисије одређена је почетком 1627. још једна, под 1 Windica за 1623. стр. 33, Лопашић, о. с. стр. 118. 2 Windica за 1621. стр. 52 п 60. 3 о. с. стр. 18. 4 Croatica за 1626 год. стр. 1, 7 п 13. 5 Лопашић. о. с. стр. 131, 136 п 138.