Delo

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 217 жану пратњу, но крајишки заповедници одговоре да је епископов утицај у народу јак, и ако му пратњу забране изазваће код њега и код народа подозрење, а можда и што горе. Ратни се савет на то махне строгпх средстава, те наложи барону Фридриху Мерсбергу, врховнам заповеднику границе, да иокуша уклонити пз земље епископа лепим речима п благошћу. Ово је било у толико внше потребно, што се и осечки Срби побунише, по наговору Евтимијеву, протпв загребачког бискупа и начинише му велику штету.1 На жалост није сачувано ништа више о Евтимију, те ннје познато како су власти изашле с њиме на крај, као ни то какав је био одногаај између њега и Симеона Врапање, тадањег епископа српеког за Хрватску и Славонију. Бунтовничкн дух, који је унео међу Србе Евтимије, опажа се још неко време. У децембру 1631. побунио се копривнички велики судија Радман Мирчевић, услед чега је свргнут са звања и бачен у затвор, а у гвгусту 1632. због сличног узрока дао је славонски заповедник Мерсберг погубити кнеза Марка Богдановића пз Горње Плавнице и харамбашу Смиљана Вујића.1 2 У току 1633. догодила се промена на владнчанској столици. Владика Симеон Врапања био је стар те папски нунције предложи септембра т: г. цару Фердинанду да именује Врапањи коадјутора у особи неког калуђера Нићифора. Цар одговори да је владичанско место још пре три године обећао Максиму Предојевићу. По свој прилици је тог месеца умро Врапања, јер у октобру 1633. издаје цар Фердинанд заповест да се тачно испита, јели Максим Предојевић по закону потврђен и посвећен од папе за српског еппскоиа?3 II остали извори спомињу од сада Предојевића као славонског владику. Сачувани историски споменици говоре од 1631 до 1635 године, без прекида, о комисији која је имала да се састане ради сређивања прилика на граници. Јула 1635. г. састане се најзад ова компсија у Вараждину. Пред њу изнесу сталежи хрватски своје захтеве, па међу осталим позивајући се на закључке државних сабора: год. 1604. чланак 14, год. 1608. чла1 Windica за 1631. стр. 33, 36, 40, 42, 43 и 50. 2 о. с. стр. 75, о. с. за год. 1632. стр. 56. 3 Windica за год. 1633. стр. 79 п 91. Један нешто доцнији документ тврдп, да је Максиму Предојевићу још 1617. године дата прпвилегпја којом је он десигнпран за наследника Врапањп (Wiuđica за год. 1640 стр. 31).