Delo

218 Д Е Л 0 нак 9, год. 1618. чланак 32 и г. 1630. чланак 24, — тражили су да се Срби њима нотчине. Комесари архиеппскоп Јован Темегди, Тома Микулић, Петар -Зника, Петар Споларић, Улрих Шелфенберг, барон Фалбенхаупт и барон Херберштајн не прнстану на захтеве сталежа, те се отуд развије дуга полемика, у којој су заступници сталежа побијали разлоге царских комесара, и обратно. Пз њихове полемике видимо, где су били смештени Срби по Славонији. Осим других места спомињу се као српске колоније: Хабрановци, Фидка, Костановци, Коритно, Марковци, Домитровци, Врховљани, Враговци, Форјановци, Лепушевцп, Коларовцп, Градац, Забрђе, Новаки, Тук, Ровиште, Цепидлака, Копривница, Пванић, Крижевци, Св. Пван Шабно, Доманко птд. Комесари се не сложе са захтевима сталежа, те поднесу 6. септембра 1635. цару опширан извештај о току преговора.1 Док је у Вараждину расправљала ова комисија граничарске ствари догодила се на' хрватској граници нова сеоба Срба. 0 тој сеоби извештава у септембру 1635. год. Михаило Милетић ратни савет. Две стотине српских фамилија из турског дела Лике и Крбаве прешли су на аустрпјско земљиште, и тражили да се населе у околини Сења. После две године дођоше новиСрби, те ратпи савет издаје. октобра 1637., инструкцију заповеднику хрватске границе грофу Франкопану како да се понаша спрам досељеника. Истога месеца преселпо је славонски заповедник гроф Шварценберг 150 душа из турских места Рајића и Борова и населио их у Крижевачкој граници.1 2 Па и доцније трају сеобе. У новембру 1638. дошло је из Турске 13 породица српских и настанило се на приморској граници, а Срби из Лапца, Срба, Бравне(!) и других места населе се у исто време у Подгорју. Нешто раније догодила се и на турском земљишту једна промена. С пролећа 1638. заузму Турци пуста села Цетин и Велику Кладушу, населе у њих Србе и подигну утврђења према аустријској границп.3 1 Лопашпћ стр. 163. п 176. \Vindica за 1635. стр. 19, 32. 35 н 59. 2 Croatica за год. 1635. стр. 35, за 1637. стр. 59; \Vindica за год. 1637. страна 41. 3 Croatica за г. 1638. стр. 54 п 59; Лопашић стр. 197.