Delo

КРУШЕВАЦ 233 ратишту. Они се у опште радо баве на југу државе своје. Но појавом Турака стварп су се из основа измениле. Пз офанзиве прелази се у дефанзиву. У место тврде вере у успех страх и очајање, у место победа — порази. Пмало је озбиљна разлога да се страхује и за самосталност заосталих земаља. Ратни изгледи били су више него сумњиви. Зато је Лазар морао озбиљно размишљатн где да намести своју престонпцу. Он је морао на првом месту изабрати таку тачку која није изложена директном нападу непријатељском. Даље престоница је требала да има средишни положај у земљама још слободним од Турака. Да је што боље заштићена од случајних и изненадних напада. II на послетку да се находи у правој баштини Лазаревој. Крушевац је имао све те услове: 1. Од свих места у правој баштини Лазаревој он је био најзаклоњенији од диретних напада, нарочито изненадних. Зато се ваљда и у иародним песмама пева: „У Крушевцу месту скровитоме.“ 1 Лазар није своју столицу смео наместити у коме месту на друму царџградзком, што су таква места јако истакнута. Д.уж главних комуникација — а цариградски друм је једна од најважнијих на ј. и. Европе — крећу се сва завојевања. II Турци су њиме креталц. Стари и тврди град Ниш био је за ово време незгодан за престоницу. Он је на месту где се састају два најглавнија и.ута балканска: солунски и царигравски, према томе је био први на ударцу па ма од куда напад долазио. Он је у осталом први пао Турцима у руке, пре свих Лазарових градова (1386. г.). Ново Брдо, иначе врло утврђено место, било је незгодно из више разлога. II ако није било непосредно на главним друмовима, било је близу њнх, ауз то л близу границе. Осим свега тога оно је било чисто рударско насеље, главни извор прихода, и по томе незгодно да се употреби за престоницу. Остали су градови били још неподеснији. 2. Крушевац је у пуном смислу речи имао средишни положај у Лазаревој држави и био је уз то у лакој саобраћајној везп са свима областима. Путем низ 3. Мораву избијало се преко Сталаћа на цариградски друм. На југ кроз Јанкову Клисуру излазило се на косовску вари1 Косов. Споменица, стр. 30.