Delo

234 Д Е Л 0 јанту солунског пута,1 те је био у лакој вези са јужннм крајевима, а то је за ондашње прилике било врло потребно. Даље Крушевац је лежао на друму, који је водио на север кроз Шумадију, опет као грана цариградског пута. Са западним крајевима био је у вези путем уз 8. Мораву. 3. Поред свега тога пристуи за непријатеља (Турке) био је знатно отежан. Крушевац је био с југа лучно опасан читавим низом утврђења и згодних позиција за одбрану (Маглич, Козник, Јанкова Клисура, Бован, Сталаћ). Нарочито су у томе погледу имали важну задаћу Сталаћ и Јанк. Клисура. Сталаћ је затварао улазак у долину 3. Мораве са нишкога пута, а Јанк. Клисура отежавала је продирање с Косова. Познато је како су Турци пострадали на Плочннку када су покушали операције у овоме правцу. Ово су свакојако, ако не сви, а оно главнп разлози са којих се Лазар наместио у Крушевцу. У каквом се стању налазио Крушевац у доба када га Лазар учини својом престоницом? На ово питање је врло тешко тачно одговоритп. Казали смо напред да се све до овог времена о Крушевцу не налази никаква спомена, но ннак по подацима које имамо нз тог старијег времена може се нешто утврдити. Да почнемо са Константином Фплософом. Консгант н иише о Лазару ово: „Bb својемн оубо животе свзда градМ тврдли, свзда же и Кроушеввцв глаголјемлди н вв нјемвже свзда красинКшоук* црнковв великомоу прввомоученпкоу архидијаконоу Стефаноу вн молбоу о присвнопомБним истлнК својемв.“1 2 3 Исту овакву сведоџбу налазимо у родословпма.:f Ове речи нам наговештавају да је Крушевац био пре Лазара незнатније место. Речи напред наведене, да је Лазар саздао Крушевац, свакојако не треба узимати у буквалном смислу, као да га је он потпуно изнова подигао, већ оне свакојако значе да га је Лазар само унапредио и боље утврдио, и у њему подигао 1 Ј. Цвнјић у своме кааиталноме делу „Основп за географију и геологију Маћедонпје и Ст. Србпје,“ Св. I, 30—32, врло је јасно окарактерисао значај великих комуникационих линија. — За косовску варијанту солунског пута велп да се њоме могло служпти за време Немањића и после њих. Ишла ie из Ниша, преко Прокупља, Куршумлије и Косова у Сконље. 2 Гласник XLII, стр. 262 3 Споменпк III, стр. 104.