Delo

'236 Д Е Л 0 победе, а и да би тиме обезбедио себи што повољнији мир.1 Рекао бих још да за ово имамо потврде и у народним песмама, јер у четвртој несми (Косов. Споменица, стр. 97) усред бојног окршаја довикује вила из облака Бановићу Страхињи да се не мори узалуд, већ да се врати у Крушевац те да брани дворе Лазареве. Бановић чувши ово говори: „Мој дорате, моје десно крило Моје крило десно и лијево! Поврати се с десна на- лијево Да пдемо до царева двора, Да бранимо дворе у Крушевцу, Да Крушевца не поробе ТурциС Но када је кнегиња Милица успела да са Бајазптом углави мир и да Лазареве земље очува својим још младим синовима, та је турска носада свакојако Крушевац напустила и ми и на даље видимо да у Крушевац као престоннцу српске државе долазе, као н у време Лазарево, Дубровчани да им Милица са синовима потврди трговачке повластице. Али Крушевац не могаде дуго остатп нрестоницом срнском. Прплике су се после Косова биле знатно измениле. II ако је Стефан у прво време био у главноме у добрим односима са Турцима и ако је, помажући нх на Никопољу и Ангорн, дословце испупио своје клетвенпчке дужности, п требао зато да наиђе и с њихове стране на призпање, инакјеон, познавајући их, имао разлога да сумња, н гледаоје да буде спреман за сваки случај Кад су после битке на Ангорн настали метежи у турском царству и кад се синови Бајазитови уплетоше у крваве борбе о престо, јави се Стефану згодна прилика да нокуша да понрави своје и сво.је земље односе према Турцпма, који су били регулисани покосовским миром. Али је њему већ било јасно да ће у томе тешко успети сам својом снагом н без туђе помоћи. Па како покушаји с царем Јованом у Дариграду недадоше стварних резултата, нити беше каквих добрих изгледа, науми да нокуша са својим севернпм суседом — Угрима, који су, осећајући и по себе онасност од Турака, почели сновати планове за сузбијање турске најезде. Да би могао што успешније радити на споразуму с Угрима, морао се преместити из 1 Ср.би и Турцп XIV п XV в. Стр 124.