Delo

КРУШЕВАЦ 235 дворове и куле1 и ону у истпни прекрасну цркву,2 чпје је обновљење овпх дана са пуно укуса и уметности довршено. Лазар је, дакле, поднгао Крушевац у преносном смнслу давши му већи значај својим доласком, утврдивпш га у војничком смислу, украсивши га грађевинама и давши му, вероватно, повластица као што је и син му Стефан доцније урадио с Београдом. Сад у Крушевац почињу долазити дубровачки послашши и курири ради потврда права и привилегија трговачких3, а Јиречек још наводи да се у Крушевцу налазила и дубровачка колонија.4 Услед овога у њему се п популација увећала и он постаје велико5 и знаменито место. И кнез Лазар у једној својој повељи пише: „у славноме граду господства ми у Крушевцу.“6 Поред овога он се славп и у народним песмама као град: славнп, бијели, шарени, равни, скровити. У њега се окупља и у њему живи силна српска госпоштина. Традиције и народпе песме нам веле да се у Крушевцу скупио већи део српске војске, која је с кнезом Лазарем отишла на Косово и онако славно изгинула оставив у историји светао пример јунаштва, пожртвовања и родољубља. Зато је он данас чувар оног величанственог споменика који пре неколико година Српство подиже Косовским Јунацима. Истина је да Турци из познатих нам разлога нпсу могли искориститп потпуно косовску победу, али је врло вероватно мишљење г. Новаковића да је Бајазит, пошав с Косова у Једрене, пратио војводе своје да заузму Приштину (црестоницу В. Бранковића) и Крушевац (престоницу Лазареву) у знак 1 И данас се у Крушевцу познају траговп града, а код цркве стоји још висока и ако доста иорушена кула коју крушевљани зову „Кула цара Лазара." 2 У нар. песмама често се помиње црква Лазарева: „Однесе је у Крушевац равни, У кнежеву у бијелу цркву.“ (Косов. Споменица, стр. 171) 3 К. Н. Костић, Тргов. центри и друмови. Стр. 420. 4 Jireček, Hanđelsstvassen und Bergwerke. Стр. 88. 5 0 некадањој величини Крушевца народна традиција вели ово: Крушевац се некада пружао од села Пасјака (сат на ј. п. од Крушевца) до Мачковца (3/т часа зап. од Крушевца). Једном приликом појурио је неки пас мачку тамо где је сад Пасјак, мачка побегне на кров и одатле све преко кровова дође до Мачковца где сиђе не земљу. Отуда и имена Пасјак и М ачковац. 6 Mon. Serbica, стр. 207.